Прочитај ми чланакЦела Источна Србија је под истражним правом за експлоатацију руда што ће поред директних рударских утицаја имати и несагледиве негативне последице у географско-демографском смислу, урушавању идентитета и културног наслеђа људи који генерацијама живе у том делу земље, а пре свега њиховог здравља, изјавила је професорка Универзитета "Никола Тесла" Милијанка Ратковић.
Ратковићева је казала да нуђењем минималне цене откупа земље, и одлагањем доношења Просторног плана, држава јасно показује небригу за животе људи у Источној Србији, истовремено дајући подршку компанији „Зиђин“.
„Иако се у први мах стратешко партнерство с Кином учинило примамљивом и уносном понудом у смислу финансијских ињекција које су већ дуги низ година биле неопходне да рударску привреду у Србији дигну на ноге, данас, после три године експлоатације рудног богатства Источне Србије од стране кинеске компаније ‘Зиђин Цоппер доо Бор’, у рудницима Велики Кривељ, Бор и Мајданпек је јасно да је та компанија друштвено неодговорна, те да не поштује еколошке стандарде пословања и да је у сукобу с релевантним законима у области истраживања и експлоатације рудног богатства“, казала је професорка, која је 20 година живела у Великом Кривељу.
По њеним речима, три године присуства компаније „Зиђин“ у овом делу Србије показују, не само небригу о здрављу становника, већ и тенденцију угрожавања основних права услова живота која су Уставом Републике Србије гарантована.
Навела је да је не тако давно Институт за јавно здравље Батут саопштио да је Бор црна тачка Балкана, јер су њихова истраживања показала да је у овом граду и околини забележен већи степен обољевања од свих врста малигнитета у односу на остатак целе Србије.
„И без обзира на бунт тамошње јавности због штетности дима из топионице по здравље становника јер се у њему налази велика концентрација арсена, сумпор-диоксида, кадмијума, олова и других тешких метала, као и свакодневну прашину с којом се суочавају пре свега мештани Великог Кривеља, овакво бахато понашање компаније „Зиђин“ је и даље актуелно“, казала је она.
Директан удар на услове живота становника, додала је Ратковићева, није очигледан само кроз утицај тешких метала преко ваздуха и вода, већ и кроз чињеницу да се због свакодневног минирања, смањује издашност изворишта, затим у покушајима преусмеравања капацитета водотокова за потребе процеса производње компаније „Зиђин“, као и кроз очигледне планове проширења флотације у Великом Кривељу који су довели до приближавања места експлоатације на 100 метара од овог насеља.
„Уласком на приватна имања домаћинстава из околине Бора, а с намером снимања терена, многобројне породице су доживеле велике непријатности, као и због коришћења локалних путева за потребе рудника, чиме компанија директно угрожава физичку безбедност учесника у саобраћају, укључујући и безбедност школске деце која похађају основну школу у Великом Кривељу“, казала је професорка.
Вишедеценијски покушаји да се становништво Кривеља пресели на нову локацију, навела је Ратковић, где би се избегли директни и индиректни утицаји рударења на територији Града Бора, последњих месеци достигли су кулминацију, сазнањем да су сви интересантни простори заузети путем истражних права на низ од осам година, колико временски траје заузеће простора, без могућности да се штетни Уговори раскину.
„За становнике Источне Србије ово је борба за сопствени живот и за животе потомака, а од те веће нема“, закључила је професорка Милијанка Ратковић.
— СРБИН инфо (@srbininfo) December 20, 2021
