Прочитај ми чланакГотово три месеца без прекида у Србији се одржавају студентски протести и блокаде за које власт нема решење и покушава да их угуши физичким нападима на учеснике и тврдњама да је реч о “обојеној револуцији” у којој учествују “антисрби”, “шпијуни”, “издајници” и сл… Један од кључних савезника председника Србије Александра Вучића и владајуће коалиције у обрачуну са студентима је врх Српске православне цркве и патријарх Порфирије који, не само да су недвосмислено стали уз власт, већ су кренули и у ревизију историје са немером да изједначе улогу актуелног поглавара СПЦ са оном коју је својевремено имао патријарх Павле током студентских протеста деведесетих година прошлог века.
Од кад су почели протести и блокаде широм Србије, изазвани трагедијом на железничкој станици у Новом Саду (за коју се оправдано сумња да је плод коруптивног деловања владајуће странке) због које живот изгубило 15 људи, а двоје тешко повређено, врх СПЦ је у својеврсном обрачуну са студентима.
Док су изјаве патријарха Порфирија углавном прозирне, са бројним општим местима, у којима најчешће позива на јединство студената и грађана са онима који се насилно обрачунавају са њима и који их газе по улицама, из информативне службе СПЦ стижу оштре поруке и теза да је на делу “обојена револуција” (коју је први у јавности пласирао председник Александар Вучић прим.аут) и да студенти “живе у парлаленом универзуму”.
Из исте кухиње у понедељак је стигла оцена да су манипулације и „лажне приче“ наводи у појединим медијима и на друштвеним мрежама да је некадашњи патријарх Павле подржао „и учествовао“ у опозиционим протестима 1991. године у Београду.
„Свако ко је познавао патријарха Павла, слушао његове проповеди, читао интервјуе и богословске текстове или гледао, на жалост, ретке емисије које су са њим снимљене, зна да је било какав па и најблажи политички ангажман био апсолутно немогућ у његовом случају“, наводи се.
И не само то, аутор саопштења објављеног на сајту Српске православне цркве отишао је корак даље тврдећи да је патријарх Павле и 6 година касније (1997.), кад је предводио литију која је пробила полицијски кордон, то учинио како би учесници блокада одступили са својих позиција и како би се показало јединство – кључна реч коју претходних недеља користи и Порфирије.
“Свако јединство мора да почива на неким вредностима. Проблем са патријарховим позивом је тај што он говори о јединству као вредности по себи и што је разумљиво ван било каквог моралног оквира. Његов позив на јединство је заправо покушај да се склони фокус са чињенице да с једне стране имамо насилнике, а с друге стране њихове жртве”, објашњава у разговору за “Нову” теолог Вукашин Милићевић.
Како покушавају да изједначе Порфирија са Павлом
Изједначавање актуелног патријарха са једним од својих претходника и покушаји да се његова подршка Александру Вучићу представи као мудра одлука, јер је “и Павле подржавао Милошевића” не може проћи код оних који се добро сећају поменутог периода и којима је јасно шта ради актуелни поглавар СПЦ, сматра Милићевић.
Он подсећа да патријарх Павле није био политички проактиван, нити је, како наводи, имао јасну политичку визију, али…
“Он је и како имао морални осећај за тренутак. Реч је о човеку који је био спреман да призна кад оргеши, иако је имао и тад много година, високу позицију и углед. Он је 1991. године био изманипулисан кад је доведен да би се протест прекинуо, али је касније, те 1997. године, његов поступак био недвосмислен и он јесте био подршка студентском протесту.”, објашњава Милићевић.
“СПЦ наступа као део државне управе”
С друге стране, социолог Жарко Кораћ, који је током деведесетих био део демократске опозиције, објашњава да је крајње произвољна интерпретација да је патријарх Павле дошао протесте 1997. само да би се окупљени људи разишли.
“Чињеница је да је он подржао те протесте, а зашто они мисле да није подржао – то остављам њиховој савести. Он је свакако сматрао да је неопходно да подржи протест младих људи”, описује Кораћ.
Према његовим речима, СПЦ је, интерпретирајући шта је било некада, злоупотребио свог некадашњег поглавара.
“Он је давао различите изјаве, а сећам се да је почетком деведесетих примио на разговор Драгољуба Мићуновића. Дакле, разговарао је у том периоду и са лидерима опозиције”, подсећа Кораћ.
На питање да ли може да замисли да идентичну ствар данас учини и Порфирије, Кораћ истиче да је реч о човеку који директно заступа државу и који ретко одступа од политике коју заступа власт.
“То показује да Црква није самостална, већ део државне управе. Она нема самосталност, али морамо признати да је кроз историју ретко имала. Патријарх Павле је био личност коју су многи користили, а то чине, нажлост, и сада кад није међу живима. Нек они оставе патријарха Павла на миру и нека нам овај патријарх каже шта он мисли о студентским протестима”, подвлачи Кораћ, док Милићевић истиче однос врха СПЦ према свом некадашњем поглавару говори о томе какви људи воде Цркву.
“Из њиховог односа према патријарху Павлу је јасно да они не говоре о њему, већ говоре о себи. Поента је да се то представи тако да је Павле подржао Милошевића, да би Порфирије данас могао да подржи Вучића”, закључује наш саговорник.
Шта се стварно десило те 1991, а шта 1997. године
На сајту Српске православне цркве објављен је видео-снимак говора патријарха Павла са Теразијске чесме. Говор је одржао 11. марта 1991. године, два дана након великих демонстрација, организованих због информативног монопола тадашње Радио-телевизије Србије, коју су демонстранти називали „ТВ Бастиља“.
Том приликом је власт на окупљене грађане извела тенкове ЈНА, како би помогла полицији „у завођењу реда“, а док се патријарх обраћао окупљеном народу на Теразијама, на Ушћу је организован контрамитинг у знак подршке Слободану Милошевићу.
Патријарх Павле је на Теразије дошао у друштву Иринија Буловића, епископа бачког и током обраћања позвао је грађане и студенте да се разиђу, због чега су га окупљени извиждали, што се може видети и на снимку објављеном на сајту Цркве.
„Браћо и сестре, народе предака наших, долазим вам са трона Светог Саве да вас замолим следеће: у интересу свега нашега рода је да, имајући у виду општи интерес у овим тешким приликама и невољама нашег народа, молим у име Цркве светосавске православне да се ова ваша питања расправљају на месту на којем се могу расправљати мирно и разумно у општем интересу“, рекао је том приликом патријарх Павле.
Међутим, оно што је СПЦ изоставила да помене у свом саопштењу је извињење које је дан касније у име патријарха Павла пренео владика Атанасије Јевтић, тадашњи декан Православног богословског факултета у Београду.
Он је рекао да је патријарх позвао студенте да се разиђу „плашећи се налета са Ушћа“, а касније је додатно објаснио, коментаришући говор патријарха, на који се данас позива СПЦ, да је Павле био „био обманут, изманипулисан“ од Драгана Драгојловића, министра вера у Влади Србије, и других, који су га обавестили да ће митингаши са Ушћа кренути да се обрачунају са студентима и да је патријарх био злоупотребљен у функцији владајуће партије. Павле ће три дана касније поново доћи на Теразије и обратити се студентима следећим речима:
„Ево већ трећа ноћ како ви овде бдите достојанствено, како и доликује вашој младости. Ваше тежње и жеље за правдом, за демократијом, за истином, ми разумемо сви и Црква православна их благосиља. Дошао сам да будем ту с вама, да се не деси нешто неукусно“, поручио је патријарх. Шест година касније, на Савиндан 1997. године, предводећи светосавску литију пробио кордон полиције у Коларчевој улици.
