Pročitaj mi članakAutoritarni režimi koriste pojedine reči i pojmove koje obeleže kao opasne i neprekidno ih ponavljaju, a te reči imaju „magijsko“ delovanje jer podstiču željene emocije.
Вучићева порука о обојеној револицији, која или је завршена или само што није пропала, једна је од типичнх које он шаље свом брачком телу које је уздрмано свим догађањиам последњих пола године. Његов успех почива на причи да је снажан, храбар и још увек надлежан вођа, баш онакав какав људима треба у нестабилним временима, кажу саговоници Данаса коментаришући то што председник Србије Александар Вучић, у свим наступима понавља да је обојена револуција или побеђена и завршена или смо што није за који дан.
Вучић је од почетка студентских блокада, можда по упутствима из књиге коју пише о победи на обојеном револуцијом, више пута проглашавао тријумф над обојеном револуцијом, како он зове протесте студената и грађана због несреће у Новом Саду. Или, давао рокове за свирање краја.
Међутим, нит су студенти стали 16. марта после свог великог митинга у Београду, нити су стали после Вучићевог митинга 12. априла, кад је опет најавио победу, нит ће, очигледно стати кад Вучић то предвиди.
Иако је више пута погрешио у процени истрајности студената, Вучић од најава гашења бунта не одустаје, па се поставља питање зашто то и даље ради.
Јелена Ђорђевић, професорка ФПН у пензији, за Данас објашњава да је познато да ауторитарни режими користе поједине речи и појмове које обележе као опасне и непрекидно их понављају.
– Те речи имају „магијско“ деловање јер подстичу жељене емоције, обично страх, ужасавање а то је оно што манипулатори хоће. Већина грађана појма нема шта је обојена револуција али непрекидно понављање и значење које јој власт даје упозорава грађане да је реч о нечему веома опасном за њих лично и наравно за државу. Вучић најављује крај очекујући да ће доћи до замора деминстраната али и сигуран да ће претње силом утицати на страх и одустајање од побуне – наводи она.
И додаје да је наравно, ту укључена његова потреба да покаже да он има сву моћ овог света и да ће је употребити да би доказао да све може, увек и против сваког.
– То не значи да је неће употребити јер је гола сила једини аргумент који има против побуњених грађана – сматра Ђорђевић.
За главног и одговорног уредника Времена, Филипа Шварма, Вучићева порука о обојеној револицији, како он то зове, а која или је завршена или само што није пропала, једна је од типичнх порука које он шаље свом брачком телу које је уздрмано свим догађањиам последњих пола године.
– Тим Вучић жели да покаже да има контролу над догађајима, да он стално побеђује и тако покаже својим присталицама да је и даље главни, да се и даље пита и што би рекли да је надлежан – описује он.
Међутим, истиче да оно што видимо и што јесте кључно је да врх СНС и Вучић немају никаквих нових идеја.
– Значи само понављају једну те исту мантру рачунајући да ће њеним понављањем постати реалност. То се наравно не дешава ни у политици ни у животу – констатује он.
Упитан како Вучић не схвата да треба да мења поруку која се коси са стварношћу, одговара да сталним понављањем једног те истог, Вучић својм бирачима креира паралелну стварност.
– И онда кад бирачи чују довољно пута једно те исто, а то је крај обојене револуције, они почну веровати да је то тако. Да се она само што није урушила, јер да је другачије не би Вучић то стално понављао – каже Шварм.
На питање зар бирачи СНС и Вучића не виде блокаду РТС и студенте на улицама и путевима, каже да мисли да виде али да више верују Вучићу, који говору да се све осипа, руши, да ће бити покренути поступци и ти људи кажњени, него својим очима.
– Значајан део тог бирачког тела не живи реалност, него оно што им Вучић сервира – јасан је Шварм.
Слично мисли и историчар Драган Поповић, који за Данас каже да Вучић мора да показује снагу, пре свега пред својим бирачима.
– Његов успех почива на причи да је снажан и храбар вођа, баш онакав какав људима треба у нестабилним временима. Та представа о јаком вођи грађена је више од деценију и сада је почела да пуца по шавовима. Зато мора стално да уљуљкује пре свега своје најоданије бираче да још увек држи ствари под контролом. У супротном, подршка и оних најоданијих почеће да се осипа, а то би му био крај – закључује Поповић.
