Прочитај ми чланакНека овај текст служи као отворено писмо патријарху српском, поводом изјава у вези са побуном верног народа српског у Подрињу, против уништавања њихових домова, река, шума, против пљачке њихове земље од стране једне корумпиране власти и једне по злу чувене корпорације. Народа који је храбро устао против неправде и силе која га је напала и који је, за одбрану хришћанских идеала, својих породица и своје слободе, вољан да стане голорук пред багер и пред камарилу шипкама наоружаних криминалаца.
Није по Богу вршити терор, рекао је патријарх Павле: Али није божије ни трпети зло. Народ Подриња и народ Србије устао је у складу са овим речима.
На сву муку која је задесила тај народ, огласио се и патријарх српски. Не би оглашавање патријархово било прерано, да је подржао оне који се боре против зла. Да им је дао наду и улио снагу да истрају у неравноправној борби.
Али он то није учинио. Уместо тога, одлучио је да изједначи људе који бране своје домове и ваздух који дишу, са криминалцима наоружаним моткама и чекићима. Знам за само два примера кроз историју када је неко јуришао да разбија српске главе чекићима: један су усташе, други су ево напредњаци. У другом случају, починиоци су на својој страни имали и српског патријарха, да релативизује и изједначи, свесно изабравши да помогне злу да се сакрије и нађе излаз из „комуникационе кризе“, позајмивши достојанство своје функције и осам векова српске цркве једној мафији.
Патријарху је битно ко иде у цркву: по њему онај ко не иде, не би требало да коментарише црквене ставове. Али понекад у цркву иду и они најгори, а ордење цркве добијају разни Вучелићи. Драгослави Бокани овог режима, једног дана хвале се својом присношћу са српским патријархом, а другог дана бесно бранећи режим износе најгнусније оптужбе против наше браће Румуна, сејући крв где је још нису посејали.
Али како се то патријарх односи према онима који иду у цркву, а обрате му се? Удружење „Заштитимо Јадар и Рађевину“ из Лознице, које годинама води битку против Рио Тинта, чине предани верници и људи који за себе кажу да су „божје слуге“. Они су последњих месеци упутили више писама и јавних апела новом патријарху да подржи њихову борбу. Да утиче да се повуку ова два закона, о референдуму и експропријацији – и тако спрече сукоби. У једном од последњих, у очају су упитали зашто црква ћути, док кољу њено стадо?
И заиста, патријарх је вољан да нађе времена да оде на Егзит, да освешта задужбину Палми, да буде омиљен и популаран у Загребу. За Србе у Подрињу који воде битку живота, он времена нема. Ти људи очекују да њихова црква, која је увек била на страни правде и истине, овога пута неће ћутати пред несрећом и злом које им прети.
И јуче су из Лознице са протеста верни људи поручили патријарху да је крајње време да искористи свој ауторитет и уразуми Александра Вучића, јер је он са својом похлепом и грамзивошћу довео до ове ситуације.
А шта њихова црква и патријарх раде за то време? Три века стар црквени комплекс у Горњим Недељицама, сведочи народ тог краја, продаје се Рио Тинту, да га сравни са земљом. Омиљени владика Лаврентије због заиста тешког здравственог стања не може да буде уз свој народ. Мења га архимандрит Нифонт, који извршава наређења из Београда: забранио је народу да се окупља у порти цркве (иако је тај исти народ у последњих годину дана скупио 37 хиљада евра за обнову) и забранио свештеницима да подрже народ.
Недавно је дао орден „багеристи“ из СНС, истом оном злотвору који се залетео машином у голоруки народ. Све ради Нифонт да постане владика, уз амин патријарха и самог Вучића, којима се препоручује.
А Порфирије?
Уместо да црква наџиви ове криминалце и издајнике и буде водиља помирења српског народа након што једнога дана зло падне, он цркву везује за Вучића. То чак није радио ни патријарх Герман, који је водио цркву у најтежем времену у историји, када је из развалина Другог светског рата ушла право у руке безбожних комуниста. Постао је Порфирије близак са властима, то се могло очекивати – тако је радио у Загребу, али и са претходним властима у Београду. Тако су понекад радили и други црквени оци. Али никада нису прешли ту линију, да везују судбину цркве и своје позиције за владара, а против свог народа.
И то не било каквог владара – већ лудог аутократе који окупља плаћенике да насиљем бране пљачку.
Знали смо уз чију подршку је Порфирије дошао на трон светог Саве, али се нико није надао тако брзом суноврату. Духовне манипулације користе се за подршку Вучићу, да би овај на миру спровео пројекат Рио Тинто. Ћути се, за то време, на све теме које угрожавају сам опстанак српског народа: ћути се о Републици Српској, о Рио Тинту, о загађењу другде, о пљачки и корупцији, ћути се и о Косову и Метохији, сада када се бришу гранични прелази између тзв. Косова и Албанија. Предлагао сам, пре више месеци, да патријарх бар део године столује у Пећи, зарад симболике и јединства српског народа – а он још увек није ни устоличен тамо.
Каже патријарх да се црква не бави социјалном тематиком, већ смислом постојања. Ово су питања од значаја за голо постојање српског народа. Српски народ је кроз све историјске недаће дисао и страдавао са својом црквом, а црква сада покушава да се измести у филозофске оквире и препусти народ судбини?
То је грешка. Јер цркву пре свега чини верни народ. То је оно што је митрополит Амфилохије назвао „жива црква“ и што се оваплотило у величанственом јединству цркве и народа током литија у Црној Гори. Тада је слогом, љубављу и слободом срушен један криминални режим који је тридесет година сисао крв народу. Тада је Бог био с народом.
И сада је, у Лозници, у Подрињу, у целој Србији, Бог са народом. А зашто са својим народом није и патријарх?
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 29, 2021
