Прочитај ми чланак

ЗАШТО НАС ХРВАТИ ОПЕТ МРЗЕ Све оштрији напади политичара из комшијске земље

0

Да је Фројд анализирао односе Срба и Хрвата, утврдио би да болују од симптома нарцизма малих разлика, који доводи до тога да браћа буду непријатељи.

4

Фото: Тањуг/АП – У Хрватској широк фронт за заштиту „бранитеља“

Да је Фројд анализирао односе Срба и Хрвата, утврдио би да болују од симптома нарцизма малих разлика, који доводи до тога да браћа буду непријатељи.

То непријатељство ових дана је кулминирало, и то не по питању европских интеграција Србије, када је Хрватска рафалима вербалне природе осула паљбу по Србији, а све у покушају да је блокира у приступним преговорима са Бриселом.

Проблем је наводно српски Закон о универзалној јурисдикцији за ратне злочине, а у ствари чини се да је то само повод за нову ескалацију сукоба комшија. То је отишло толико далеко да су хрватски министар спољних послова Миро Ковач и нови председника ХДЗ Андреј Пленковић отворили Пандорину кутију из које су пустили дух прошлости и затражили катарзу због наводних српских злочина.

– Србија мора доживети битан елемент катарзе и суочења са прошлошћу. То још није доживела и то се видело на примеру резолуције о Шешељу у парламенту ЕУ. Хрватска, као чланица ЕУ, не може допустити Србији да буде мали Хаг након Хага – каже Пленковић.

5

Фото: Т. Павлек / Тањуг – Симбол усташтва: Певач Томпсон звезда у Хрватској

Поновно звецкање дипломатским оружјем у хрватским блокадама преговора Србије и ЕУ, преведено са „све теже разумљивог“ хрватског језика, могло би да се тумачи као још једна манифестација уверења да је мржња између Срба и Хрвата толико дубоко историјски укорењена и да само чека погодне историјске околности да исплива на површину. Па макар то била и нека поглавља.

Међутим, историчари тврде да историја све до 20. века не познаје ратове Срба и Хрвата.

– Тешко је наћи у свету два народа са толико сличности који говоре истим језиком, који им ипак није помогао да се кроз историју боље разумеју. Чини се да је та превелика сличност и била разлог да се прибегне у неким периодима насиљу да би се створиле идентитетске границе међу Србима и Хрватима. То насиље било је најизраженије током Другог светског рата и у НДХ. Некажњени злочини, Јасеновац, оптерећују и данас односе и док се то не рашчисти, антагонизам ће увек постојати – каже историчар Срђан Цветковић за „Блиц“.

Академик Василије Крестић је још јаснији.

– Морамо да сазримо и да схватимо да су нам они суседи, али и велики непријатељи. Заједнички интереси и добри комшијски односи између Срба и Хрвата у овом тренутку су приче за малу децу – тврди Крестић.

Публициста и професор Загребачког свеучилишта Жарко Пуховски има своје објашњење.

– Политика је довела до сукоба два народа. Нарцизам малих разлика, како је рекао Фројд, управо и изазива сукобе, па доводи до тога да браћа по језику пуцају једни у друге. Од тог нарцизма болују Срби и Хрвати, јер најдубља је мржња међу народима који према најуочљивијим одликама показују најмање разлике – каже Пуховски за „Блиц“.