Прочитај ми чланак

Зашто је Вучић расписао нове изборе, а ни Владу немамо

0

Грађани Србије синоћ су сведочили историјском тренутку: Влада Србије није ни формирана, а већ је пала уживо у обраћању председника Вучића, који је најавио парламентарне изборе најкасније за април 2022. Исте године, у истом термину, и Београд ће бити поприште велике битке власти и опозиције, а Вучић ће расписати и председничке изборе. СНС иде или на тоталну победу - или ништа.

Управо је то разлог због чега је Вучић, сматрају саговорници Нова.рс, донео одлуку да споји београдске изборе с парламентарним и председничким, односно да градске теме замени националним питањима.

Прво питање: Да ли је то по закону?

Обједињавање избора – председничких, парламентарних и локалних у престоници 3. априла 2022. није мимо закона. Опозиција може да тражи раздвајање избора, али власт ће под паролом економичности вероватно остати на истом термину.

Ни сам датум није, по свему судећи, споран, а ни Вучић га није случајно изабрао: председнички избори 2017. године десили су се 2. априла. Осим тога, Градска скупштина у Београду формирана је 9. маја 2018, од када почињу да теку мандати одборника. Рок трајања тих мандата је, дакле, до 9. маја 2022. Коначно, парламентарни избори, омиљена “жртва” председника, могу бити расписани кад он пожели, иако није нормално да Влада падне док има подршку Парламента.

Друго питање: Је ли преседан?

Није преседан обједињавање избора – то је, заправо, манир Александра Вучића. Оно што, међутим, јесте преседан је начин на који су избори “најављени”. И даље звучи невероватно кад се каже наглас, али је факат: нови парламентарни избори заказани су пре него што је формирана Влада. Ни четири месеца након избора нисмо добили састав Владе, али већ знамо када ћемо поново на биралишта.

Треће питање: У чију корист?

Сарадник Института за политичке студије Дејан Бурсаћ за Нова.рс каже да одлуком да споји београдске, парламентарне и председничке изборе, Вучић повећава своје шансе да поново освоји власт у престоници Србије. Према његовом мишљењу, капмањом ће, уместо градских питања, доминирати националне теме, чиме Вучић онемогућава опозицију да говори о проблемима у Београду.

“Вучић је сигурно схватио да је бојкот успео у Београду, јер излазност била испод 40 одсто. У питању је најнижа излазност у претходних тридесет година у главном граду Србије. На тај начин је он тактички веома добро поступио, јер је ‘пребацио коску’ опозицији”, наводи Бурсаћ.

Четврто питање: Шта ће опозиција?

Бурсаћ додаје да ће опозиција бити у незгодној ситуацији, јер излазак на београдске, без учешћа на парламентарним изборима умањује њихове шансе за добар резултат.

“Пре свега, паралементарни избори ће отворити друге теме и чиме ће се ‘замутити’ прилика опозиције да победи у Београду. Да су остали само београдски избори, опозиција би много лакше могла да објасни својим гласачима зашто учествује у изборној трци у главном граду Србије, с обзиром да ту има највеће шансе за победу. Међутим, са најавом избора они ће бити у проблему како да објасне људима зашто сада учествују на њима, а претходно су их бојктовали,иако се изборни услови нису променили. А уједно, ако не изађете на парламентарне изборе, смањују вам се шансе за победу у Београду”, поручује Бурсаћ, уз опаску да је опозиција због овог Вучићевог потеза у тешкој ситуацији:

“Ако изађу на парламентарне и београдске изборе истоворемено доживеће критике медија, Вучића и сопствених гласача због тога што излазе на изборе које су претходно бојктовали, иако се изборни услови нису променили.

Пето питање: Има ли сврхе тражити раздвајање избора?

Према оцени социолога Дариа Хајрић, опозиција мора да инсистира да одвајању избора, јер локални избори имају своје специфичности и теме које нису подударне са оним на републичком нивоу.

“Вучић увек спаја изборе, јер тиме увећава своје шансе за победу. Избори се посебно организују баш да не би постојао утицај са виших нивоа. Локал има своје специфичности и то мора да буде рефлектовано кроз изборе, што се код нас не дешава. Све зависи од тога какву ће конфигурацију направити опозиција за изборе у Београду, али свакако ту имају много веће шансе да остваре бољи резултат, уколико се они одрже одвојено”, напомиње он.

Хајрић напомиње да од локалних избора може да крене талас већих промена у држави, али да је потребно време да би се то догодило.

“Међутим, у Србији је компликованија ситуација јер виши нивои имају већу могућност да утичу на ситуацију чак и након избора. То је, по мом мишљењу, већи проблем од спајања избора. Код нас се често долази до прекомпоновања власти након избора, што представља нарушавање изборне воље грађана”, закључује Хајрић.