Прочитај ми чланак

Зашто је Ђуро положио венац на гроб јунацима из Првог св. рата уместо из Другог?

0

Председник Владе Републике Србије и изасланик председника Републике Србије проф. др Ђуро Мацут положио је данас, поводом 9. маја, Дана победе над фашизмом у Другом светском рату, венац на Споменик незнаном јунаку на Авали.

„Нека је вечна слава и хвала херојима који су своје животе дали за слободу отаџбине“, написао је проф. др Ђуро Мацут у спомен-књизи.

Дан победе обележава се у знак сећања на 9. мај 1945. године, када је нацистичка Немачка капитулирала. Али, која Немачка? Она из 1945. или Аустроугарско царство из 1918?

Јер, на Авали је споменик Незнаном јунаку, који се борио у Првом светском рату. Не у Другом против фашизма.

Поставља се питање шта је новопечени премијер радио на Авали, а не на месту прикладном за то на данашњи дан – гробљу ослободиоцима Београда који се налази преко пута Новог гробља?

Подсећамо, споменик Незнаном јунаку на Авали је монументални маузолеј на врху планине Авала на југоистоку Београда (општина Вождовац). Творац споменика је хрватски и југословенски вајар Иван Мештровић. Подигнут је 1938. године на месту где је 1934. године експлозивом порушен древни град-тврђава Жрнов, по налогу краља Александра Карађорђевића и терен је потпуно рашчишћен за Мештровићев маузолеј.

Жрнов или Авалон (по планини Авала) је у своје доба био импресиван град, стар неколико хиљада година, а веома развијен од 12. до 15. века, никада није јавности предочен мотив бруталног минирања тако вредног археолошког налазишта. Састојао се из Малог града са кулама и Горњег града са ојачаним бедемима. Неколико дана су минери по налогу краља вршили разарање древног града, све док „камен на камену“ није остао. Испод свих зидина су постављани експлозиви и све је лично надгледао и фотографисао краљ, тада видно мршав, вероватно болестан будући да су га ађутанти придржавали да би могао да стоји на ногама. Само неколико месеци касније је убијен у Марсељу.

Мештровић је добио огроман простор за Маузолеј који је представљен као „оригинално ремек дело“ иако је била мало измењена копија гробнице персијског цара Кира у облику пирамиде, у коју је узидано чак 4.000 кубика обрађеног камена.

Гроб Незнаном јунаку је добио назив по томе што је приликом повлачења 1915, један српски војник погинуо на самом врху Авале. Немци су га сахранили и на крстачи написали „један незнани српски војник“.

Гроб је 1921. био „на путу да нестане“, па је представништво Народне скупштине у јуну прихватило предлог да се подигне „скроман споменик“ у спомен свих палих незнаних јунака за коју сврху је затим формиран и одбор на челу са др  Иваном Рибаром (био је тада председавајући у Народној скупштини код краља Александра, а после је имао исту функцију и код Тита након Другог светског рата).

Гроб је ископан 23. новембра 1921, када се на основу пронађених ствари утврдило да је то заиста био српски војник; ствари су однесене у Београд а кости положене у сандук и поново закопане, у очекивању градње пројектованог споменика. Одбор је у јануару 1922. упутио проглас грађанству Београда да споменик подигне престоница, наредних месеци је организовао предавања, биоскопске представе и друге активности за прикупљање новца.

У близини средњовековног утврђеног града Жрнова на врху Авале становници околних села подигли су 1922. године камени споменик на месту гроба непознатог палог ратника из Првог светског рата, освећен 1. јуна те године. Соколи су следећег септембра приредили свечани помен. Касније те године је расписан конкурс за нацрт споменика, али ниједан није задовољавао критеријуме.У фебруару 1925, делегација Јерусалимске патријаршије положила је на Авали ловоров венац са Крстом Ордена Светог гроба, касније предат Војном музеју.

Након нешто више од једне деценије, по жељи краља Александра  Карађорђевића, а у складу са општом акцијом подизања споменика Незнаном јунаку у другим земљама савезницама у том рату (од 1920. године Француској, Енглеској, Италији, Белгији, Канади, САД), на месту разрушеног Жрнова изграђен је маузолеј Незнаном јунаку, најмонументалнији јавни споменик на највишој коти Београда. То је постало симболично место одавања почасти свим палим ратницима у ратовима 1912-1918. године.

На данашњи дан када се слави победа над фашизмом, премијер је требало да обиђе споменик културе Гробље ослободилаца Београда, посвећен је борцима који су погинули приликом ослобођења престонице 1944. године. У овом меморијалном комплексу сахрањено је више од 2.000 бораца, међу којима су 721 борац Црвене армије и 1391 борац ЈНА. Гробље ослободилаца Београда налази се на углу Рузвелтове и Прерадовићеве улице, преко пута Новог гробља. Отворено је 20. октобра 1954. године поводом обележавања десет година од ослобођења Београда 1944. године.

Пројекат ове меморијалне целине радио је архитекта Бранко Бон заједно са инжењером Александром Крстићем, који је радио пројекат хортикултуре. Једно од главних обележја у комплексу је монументална улазна капија која је дело вајара Радете Станковића.

Неколико деценија након отварања меморијалне целине, испред улаза на гробље је 1988. године откривен споменик партизану, који је такође рад вајара Станковића. Фигура партизана испред улаза на Гробље ослободилаца Београда висока је 2,8 метара и представља обележје мира.

У средишту комплекса истиче се фигура борца Црвене армије која је дело вајара Антуна Аугустинчића. Спомен-обележје палим борцима чини парк у ком се налазе посмртни остаци совјетских и југословенских војника. Гробови бораца ЈНА налазе се у првом делу парка, а у другом делу су гробови бораца Црвене армије.

Сваког 20. октобра на Дан ослобођења Београда полажу се венци и одаје пошта ослободиоцима главног града. Венци се полажу и 9. маја када Београд обележава Дан победе над фашизмом. То је лекција коју би премијер Ђуро Мацут требало да научи.

Извор: Нова, Србин инфо

Ознаке: , , ,