Прочитај ми чланакТомислава Николића на место председника Савета за координацију сарадње са Русијом и Кином именовала је Влада Србије. Живи у државној вили на Дедињ и трошкове одржавања те виле, као и потрошену струју и вод плаћају грађани Србије… Упркос свему томе, Томислав Николић, према мишљењу Агенције за спречавање корупције, није јавни функционер.
Списак имовине и прихода бившег председника Србије Томислава Николића, а сада председника Националног савета за координацију сарадње са Русијом и Кином, више не може да се види на сајту Агенције за спречавање корупције. По ком основу се он више не налази у регистру питали смо Агенцију за спречавање корупције. Тражили смо да нам доставе извештај о имовини Николића, који је до скоро био јаван и који су у обавези да доставе сви јавни функционери.
Међутим, Агенција је у одговорима нашој редакцији навела да актуелни председник Савета више није јавни функционер. Објашњавају да Савет који предводи није орган јавне власти, већ координационо тело, те да Николић, сходно томе више није у обавези, три године након истека председничког мандата, да доставља податке о имовини.
Агенција је потом појаснила своје закључке.
Она је навела да је јавни функционер свако изабрано, постављено или именовано лице у органу јавне власти, “осим лица који су представници приватног капитала у органу управљања привредног друштва који је орган јавне власти”.
Она се потом позвала на аутентично тумачење појма јавни функционер и прецизирала да су то лица која су непосредно бирана од стране грађана или које их бира, поставља или именује Скупштина, председник Републике, Влада Србије, Врховни касациони суд…
Иако је Николића бирала Влада и формирала Савет за сарадњу са Русијом и Кином на чијем је челу, Агенција тврди да он ипак није јавни функционер.
Она се позива на Закон о државној управи, којим је предвиђено, како даље наводи, да Влада може оснивати координациона тела, те да је Савет управо такво тело, а не орган јавне власти.
“Имајући у виду да није орган јавне власти, Томислав Николић као председник Савета није јавни функционер и нема обавезу редовног и ванредног пријављивања имовине и прихода”, пише у одговору Агенције достављеном на упит наше редакције.
За некога закон ипак важи
Занимљиво је да за разлику од Томислава Николића, један други председник Зоран Станковић, који се налази на челу Координационог тела за општине Прешево, Бујановац и Медвеђу пријављује своју имовину Агенцији и његова имовинска карта може да се види на сајту тог тела.
Немања Ненадић, програмски директор Транспарентности Србија, наводи за Нова.рс да са становишта закона Савет за координацију сарадње са Русијом и Кином јесте само једно координационо тело, те да чланови тог савета нису функционери према Закону о спречавању корупције, јер се функционерима сматрају она лица које је Влада изабрала у органе јавне власти.
Међутим, таква поставка ствари, како истиче, дубоко је нелогична, будући да се руководиоци Канцеларије који за Николићев савет обављају стручне и административно техничке послове сматрају јавним функционерима.
“Другим речима, директор Канцеларије је подвргнут овом виду надзора (имовине), а његови претпостављени у Савету нису. Поред тога, друга недоследност је то што се руководиоци неких других координационих тела које је основала Влада сматрају функционерима и њихови подаци о имовини и приходима се налазе на сајту Агенције”, каже Ненадић.
Он додаје да није јасно зашто се у овом погледу различито тумаче правила која се односе на слична тела Владе.
“Такође, потреба за јавношћу имовине и прихода председника Савета (Томислава Николића) је утолико већа и због тога што је према Уредби Владе њему дато на коришћење репрезентативни објекат не само за службене потребе већ и за лично коришћење”, истиче Ненадић.
Подсећамо, Влада Србије доделила је Николићу на коришћење и вилу на Дедињу, која је према Владиној уредби претходно била одређена за председничку резиденцију. Реч је о луксузном објекту у Ужичкој улици, у којем је живео Николић за време свог председничког мандата.
За разлику од осталих високих државних функционера, који су се по одласку са функција исељавали из државних вила, Николић је желео да на Дедињу остане, иако је у свом власништву имао луксузни стан на Новом Београду, кућу у Бајчетини, али и нелегалне викендице на Сави, које се званично воде на његове синове.
Годину дана пошто му је истекао председнички мандат, Уредба је промењена и вила у Ужичкој, уместо за шефа државе, одређена је за резиденцију председника Савета за сарадњу са Русијом и Кином.
И не само што Томислав Николић користи једну од најлепших државних резиденција, већ се из буџета, новцем свих грађана Србије, плаћају и трошкови одржавања тог луксузног објекта. Како је раније писао Инсајдер, просечни месечни трошкови износе приближно 400.000 динара или око 3.400 евра.
„У те трошкове спада редовно одржавање објекта, споља и изнутра, генерално чишћење комплетне зграде два пута годишње, комунални трошкови, као што су вода, струја и телефон, као и грејање на лож-уље“, рекли су за Инсајдер у Влади у новембру 2018.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 6, 2021
