Прочитај ми чланакИако је изгледало да министар одбране неће "преживети" аферу прислушкивање, биће да је Вучић схватио да је паметније да у будућем распореду снага Небојши пронађе место сразмерно његовим сазнањима. Ништа Александра Вучића данас тако добро не дефинише као врста и карактер његових најближих сарадника.
Од доказаног плагијатора Синише Малог, коме је тешко и побројати све афере, преко Братислава Гашића, чији је политички багаж довољно велики да у њега стане и трагедија с хеликоптером и, како пише КРИК, Јоткин казан, па до ноторног Александра Вулина, председниковог „регионалног страшила“ за општу употребу и унесрећеног регрута лошег вида са богатом женином тетком из Канаде.
И нико боље не описује природу режима од актуелног министра војног Небојше Стефановића. Овај професионални произвођач афера, огледни је примерак шта је главни модус операнди владајуће странке. Мањак способности и вишак лојалности, бар на неко време гарантују топли председников загрљај и убрзано напредовање у партијској хијерархији.
А Стефановић је увек знао где му је место. У том смислу му се не може одрећи одређени политички таленат који је, додуше, у потпуној несразмери са његовим потоњим високим функцијама, али и који истовремено указује на развијен инстинкт за политичко преживљавање. Склизак, каквим га је Бог дао и како га описује надимак, превалио је пут од некога ко у Скупштину уноси две торбе, своју и шефову, до човека који је седећи пуних шест година на челу најмоћнијег министарства силе – полиције, постао „играч“ који потенцијално може да изазове политички земљотрес опасан и за самог Вучића.
И из свих афера, које су се свих ових година само мултипликовале, излазио је Стефановић тек опрљен, никако каштигован и посут катраном и перјем, истовремено миропомазан благом шефовом руком. Све док се, тврде зли језици, Вучићу није догодила Јовањица. Биће да је председник тада разумео да његова свећа на Западу неће догорети ни ако не преда Косово, с обзиром на то да се након плантаже марихуане у близини Београда на политичком обзорју указује америчка ДЕА и Стефановићев портрет са њеним шефовима. Вучић је, чини се, исправно схватио да би му главе могле доћи афере, при чему је у некима од њих био макар посредно главни деоничар. Биће да је Небојшу препознао као потенцијалног заштићеног сведока, који чувајући сопствену задњицу, нуди истовремено шефову.
Зато ће све што се у будућности буде догађало у односима Вучића и Стефановића бити пука контрола штете. Види се то и по заокрету прорежимских таблоида који су након топлог зеца кроз који је пропуштен Стефановић и вишка ентузијазма који су показивали у медијском „одваљивању од живота“ министра одбране, напрасно заћутали. За тако нешто мора да постоји озбиљан миг с врха. И зна се ко једино сме да намигне.
А Стефановић је штету Вучићу почео да наноси брљотинама из младалачких дана. Наиме, тек што је власт помислила да је аферу око Стефановићевог доктората на Мегатренду окончала налазом комисије са овог факултета, у којем се закључује да нема плагијата, па самим тим ни разлога за поништавање и Вучићевим бахатим речима да глупље образложење којим се оспорава неки докторат није чуо, опозициони Савез за Србију ставио је под упит и завршетак основних студија.
Права невоља дошла је када се сазнало да фирма Мегатренд интернешенел експорт конзорцијум из Велике Британије, чији је наставни програм наводно похађао Небојша, уопште није регистрована као институција која се бави образовањем. Накнадна Стефановићева појашњења да је предавања похађао у Сава центру деловала су трагично колико и комично. Мегатренд је показао некакав Стефановићев индекс, али Небојша није никада диплому. А, све и да јесте дипломирао, мора бити да је уникат од студента. Није познато да је још неко Мегатренд студирао девет година, колико је требало Стефановићу.
— СРБИН инфо (@srbininfo) April 22, 2021
