Pročitaj mi članak

Zapadnobalkanska četvorka–korak ka „velikoj Albaniji“ i dominaciji NATO u regionu

0

Udruživanje Albanije, Makedonije, Crne Gore i tzv. Kosova u „Zapadnobalkansku četvorku“ promoviše kosovsku državnost, dovodi u pitanje Otvoreni Balkan, i na kraju obuhvata prostor na kome je dominantan albanski faktor, koji odgovara onome što bi moglo da znači "velika Albanija" sa izuzetkom, Grčke, mišljenje je Zorana Milivojevića.

Иницијативом обелодањеном у Скопљу, према речима Миливојевића, добија се и доминација НАТО и ЕУ на овим просторима, при чему се имају у виду стратешки интереси везани за рат у Украјини и за интерес Запада да заокружи овај регион.

Foto: Youtube

Министар спољних послова Северне Македоније Бујар Османи саопштио је да је основана Западнобалканска четворка, коју уз ту земљу чине Албанија, тзв. Косово и Црна Гора.

Како је навео Османи у објави на Твитеру, платформа Западнобалканске четворке је у складу са заједничком спољном и безбедносном политиком ЕУ, али и са „демократским вредностима и принципима“.

Три опасне ставке по Србију

Дипломата Зоран Миливојевић каже да је евидентно да се ради о неком новом регионалном организовању инспирисаном Вишеградском четворком и Бриселом у функцији јачања евроинтеграције и приближавању Европској унији.

„Ту имамо три ствари које заслужују посебну пажњу. Прва је да у овоме нема Србије и Босне и Херцеговине где је српски елеменат посебно изражен. Друго је покушај да се афирмише косовска државност и да се Косово као држава кроз укључењем у ову регионалну иницијативу додатно афирмише и да уђе у контекст евроинтеграција користећи тај канал. Треће би било да се оваквим организовањем и интегрисањем појача НАТО и ЕУ,“ сматра Миливојевић.

„Оно што је за Србију овде још интересантно је да ово организовање представља додатни покушај да се косовска државност афирмише преко ове три државе које су признале Косово, али су и чланице НАТО. Наравно, овде се отвара и питање да ли ће ова организација бити нека конкуренција Отвореном Балкану и у ком смислу. Сасвим је сигурно да питање Отвореног Балкана и његово проширење сада добија другу димензију,“ напомиње Миливојевић.

Јачање албанског фактора

Миливојевић свему овоме додаје и да је јасно да се овим организовањем јача албански фактор у региону.

„У ове три државе и на Косову и Метохији је заступљен албански фактор. Интересантно је да је ово удружење прокламовано баш у Скопљу где албански фактор има одређену тежину, да су ту уграђени Албанија и тзв. Косово као доминантно албанске средине, али евидентно је и да је албански фактор присутан и у Црној Гори и ту се заокружује евидентно албански простор, дакле простор који одговара ономе што би у будућности могло да значи „велика Албанија“, наравно, са изузетком Грчке,“ закључује Миливојевић.

Како је наведено у саопштењу Министарства спољних послова Северне Македоније, у фокусу ове организације је пуна хармонизација Северне Македоније, Албаније, Косова и Црне Горе са заједничком спољном и безбедносном политиком Европске уније „у светлу нове геополитичке реалности, хибридних претњи, енергетске кризе и економских последица руске инвазије на Украјину“, а напомиње се да је свака од од ових земаља показала да је поуздан партнер НАТО и ЕУ.
Македонски министар спољних послова Бујар Османи рекао је да је заједнички стратешки циљ чланица које су постигле пуну усаглашеност са одлукама ЕУ пуна интеграција у Унију.