Biti plaćenik, nesiguran je posao u današnje vreme. Elem, uhapšeni Milorad Grčić, pre nego što će osetiti moć pritvora, ugovorio je kako valja i trebuje put žitelja Obrenovca za Sremsku Mitrovicu, jer tamo se dešavaju Sretenje i Aleksandar Vučić. Spisak je napravljen, novac spremljen, ugovoren polazak u subotu u 11.30 sa Lastine autobuske u varoši na Kolubari. Ali, nema sad Miće...

У Сремској Митровици ће се певати о Косову, скандирати Аци Србину (Александру Вучићу). То су теме и адути са којима напредњаци рачунају да ће сачувати власт. „Ако падне СНС, изгубићете и мене кога волите. Можда вам смета неко у СНС-у на локалу, можда вам смета генерално ситуација како се живи, али ја сам гарант свега и гласајте за мене“ – то је неко гесло првог и јединог најбољег у Србији. Монтирани клозети, штандови са храном и пићем на сваком кораку, на чему ће радити импресивна гомила људи која је све то постављала, доноси и односи, сви униформисани у његове мајице. И огромно озвучење, као за Ролингстонсе, и специјално осветљење. Кад се сабере, онако одокативно, има да пукнемо брат брату, на десетине милиона. За Вучићево хировито пребројавање моћи.

По друштвеним мрежама шире се поруке о путу (зимској чаролији) присталица СНС из Обреновца за Сремску Митровицу 15. фебруара. Наводи се да је Милорад Грчић, прва жеравица овог града, све то на време удесио – сачињен је списак. Обећано је за пут члановима режимске партије по 7.000 на руке и 5.000 онима који су такође ради да крену на пут, а не веже их партијска књижица. Е, Грчића сад приведоше. Горке ли судбине, ко не би сузу пустио? Кажу да плаче, барем три пуна аутобуса. Сви се питају сада, код кога су „њихове“ паре, кад Мића није ту. Јер, док је он био ту, знало се. Све паре су код њега.

Ношење и махање страначким обележјима и барјацима има симболичку функцију која сажима народно јединство и гласовима Вучићеве Србије даје посебну димензију саборности. Узвикује се и пева, али око душе СНС-а. Јер, Вучић своју власт не гради ни на праву, ни на слободној вољи и слободном избору, него на чистој моћи. Док она функционише, тачније док функционише морање, он ће да влада и, што је реалност, он баш тако и жели да влада. Вучићева навијачка еуфорија и клицање његових чауша у Сремској Митровици, очигледно има потенцијал да постане симбол опхођења државног врха са грађанима који га не подржавају.

Његово проклетство је што на грађанске протесте долазе усправни људи, о свом трошку, а он своје такозване присталице окупља по Србији, превози аутобусима као пакете, са повратницом у виду флашице са водом и сендвичем. Вучићеви скупови „његовог“ напредног народа пре подсећају на затворску шетњу у оближњем казамату. Сад већ и не знамо, јесу ли нам већ одузели све што нас је чинило поносним људима. Покушавају да иду до коначног поништавања сваког од нас. И, требало би да се запитамо, шта нам остаје ако нема доброг излаза из овог живог блата.

Муљ.

Izvor: Direktno

Oznake: dnevnice, kontramiting, Milorad Grčić, pare, sendvič, Sremska Mitrovica