Прочитај ми чланакУсташе су, Мирна, чиниле оно што ти велиш да би, а ако је у теби заиста те искре онда никакве везе ти с Црном Гором и родољубљем немаш!
Драга Мирна, немам срца, а вала ни снаге да те што критикујем, јер не треба теби ни презир ни прекор, од тога живиш, на томе трајеш и постојш, теби сирота душо треба разумевања и помоћ.
Разумевања, јашта, јер твоје стање духа иште да те човек, хришћанин, православац, светосавац- разуме, јер ти си суштински несрећно биће које на отпацима свега што си била тражи неку нову себе.
W3Сцхоолс
Но, може ли се, Мирна, на сметлишту наћи шта ваљано?
Можеш ли себе оправити састављајући се од отпадака негдашњих људи?
Можеш ли бити искрено срећна с половним осмехом, нађеним на гомили бачених, изгажених, извитоперених од силине огња мржње и лудила..?
Знам ја да ти не мрзиш ништа српско већ презиреш што ништа српско више у себи немаш, па мучена не знаш како да вриснеш а да се не расплинеш у безличју тога у шта си се преметнула?!
Ти си ко оно дете што кришом узме мајчину шминку, стави на лице све што може, па тако накарадно тврди да је најлепша јер како признати да заправо личи на авет и страшило?!
Ти се са сваким новим јутром изнова препаднеш себе, па мислиш да ћеш постојати једино ако тај гнев и бол истресеш на оне који без имало шминке блистају ко иконе!
Разумем ја да ти је сад најтеже признати како би најрадије спрала ту одвратну јефтину и накарадну шминку, и поново засијала оним праотачким сјајем фресака- СРПСТВОМ, драга моја Мирна!
Зато те, велим, разумем, јер твоја мржња је ношња твоје нове личности, некакве нације, но та личност и та ношња су као каква циркуска атракција, нема у њима, сирото дете, ничега предачког и потомачког.
Кажеш како си црногорски патриота, а знаш ли уопште шта значи то?!
Какав је то патриота који би палио српске храмове и сатирао српско свештенство?!
Одличан, али не црногорски но усташки, Мирна!
Мислиш ли да би то чинили они који се осећају и пишу Црногорцима?!
Веруј да не би, но верујем да и то одлично знаш, ал шта ћеш у силној глупости но накамарити на све још једну глупост поврх свега.
Ево, и ја сам црногорски родољуб, волим Црну Гору и Србију бескрајно, Србин сам, а то значи да бих пре себи обе руке из лаката исчупао него спалио и сатирао шта твоје!
Проблем је, рекох, што нема твојега што није моје и нема мојега што није твоје- исти нам је корен, исти нам је језик, иста нам је вера, исто нам је Црна Гора, једино што нам није исто је то што сам ја поносан на оно што сам- Србин, а ти посрамљена оним што си постала, па презире децу што ти носе ведро да се умијеш, скинеш то блато с образа и засијаш поново ловћенским сјајем!
Усташе су, Мирна, чиниле оно што ти велиш да би, а ако је у теби заиста те искре онда никакве везе ти с Црном Гором и родољубљем немаш!
Не волиш је но си јој душман највећи!
Радовала би се да спалиш свој праг, а морала би, јер ваљало би ти се ко усташи доказати онолико?!
Радовала би се да уз свештенике повешаш својту, а морала би и то, јер никад довољно крви на рукама како би те усташе сматрале себи равном?!
Бил и децу у јаме, Српчад?!
И то ти је ко врлом усташи намер којим се мораш „причестити“ у том паклу којим сијаш!
Не волиш, нажалост, ти ни себе ни Црну Гору, а штета, јер милосна, православна, светосавна Црна Гора тебе воли и прашта, али не заборавља.
Не љути се на њу кад сутра, умивена и покајна, станеш пред њу и питаш ко си, а она покаже на сметлиште људскости.
Наћи ћеш тамо све што си мрско одбацила, али хоће ли ти и даље пристајат?
Да ниси прерасла све то?
Човек у мржњи узраста, али не до небесних висина, а шта ћеш кад схватиш да довека мораш ко проклетство носит ту ношњу Милогорја- црну, најцрњу с вазда крвавим У на капи?!
Жао ми те је, искрено, јер не знаш колико је лепо волети то што си, то дивно и од Бога благословено, већ „умирати“ сваке ноћи и „васкрсавати“ свакога јутра у неман које те је толико страх…
Свако добро, Мирна Никчевић!
У тим храмовима које би спаљивала молиће се за спасење душе твоје, а ти вазда буди спремна кад те Милогорје позове у јуриш.
За дом спремна, Мирна!
