Прочитај ми чланакУ раду деветог Источног економског форума, који се од трећег до шестог септембра одржава у Владивостоку, учествује потпредседник владе Србије, министар без портфеља Александар Вулин.
Према информацији званичног сајта организатора форума Росконгреса, Вулин је у далекоистични руски град стигао данас, трећег септембра, на дан отварања манифестације, а сутра, у среду четвртог септембра он ће се у кулоарима форума састати са председником Русије Владимиром Путином.
Запараво, на састанак са Путином у Владивосток могао би да отпутује и сам председник Србије, узимајући у обзир да је сарадња са Русијом у спољнополитичкој доктрини земље одређена као један од стратешких приоритета, једнако као и сарадња са Сједињеним Америчким Државама, Европском унијом и Кином. Међутим, у Владивосток је овог пута отпутовао Александар Вулин.
Александар Вулин, који у важећем саставу владе заузима дужност министра без портфеља, слови за „главног русофила у окружењу преседника Александра Вучића“, а његова функција углавном се своди на одржавање контаката са руским званичницима, па се због тога може рећи да је он заправо „министар за Русију“. Зашто је он отпутовао у Русију и шта би могао да буде садржај његовог разговора са Владимиром Путином?
Вулинова посета Источном економском форуму долази непосредно после посете председника Француске Емануела Макрона Београду, а након које се у руским медијима појавио низ питања за српску страну. Велику пажњу руске јавности изазвала је вест да је Србија договорила куповину 12 француских ловаца типа Rafal за 2,7 милијарди евра. Одмах је искрсло питање каква ће бити судбина шест ловаца МиГ 29, које је Русија 2017. године поклонила Србији. Биће предати Украјини да бомбардују руске градове, закључио је низ корисника друштвених мрежа и телеграм-канала.
Ову могућност узела је у обзир и председник Московске конфедерације индустријалаца и предузимача Јелена Панина, која је на својој страници на друштвеним мрежама подсетила да сертификат коначног корисника у трговини оружјем подразумева да треба да се добије дозвола од стране која је оружје предала.
«Ипак пракса показује да у трговини оружјем за Русију нема смисла да се ослања на правне норме. Ако то буде потребно Западу, оне ће истог момента бити прекршене“, – закључила је Пањина.
«Коме од „браће“ Русија може да продаје своје оружје без ризика да оно после неће опалити по нама?“, – запитала се она.
За сада нема потврде да је то заиста тако и да ће се руски МиГови поклоњени Србији наћи на украјинској страни. Међутим, и без њих у српско-руским односима има спорних момената, везаних за снабдевање Оружаних снага Украјине српском муницијом. Те теме дотакао се у Макрон за време конференције за штампу, одржане у Београду после преговора са Вучићем. Он је подсетио да Србија није у Европској унији и да сама доноси суверене одлуке, као и то да је председик Вучић предузео неке врло храбре одлуке, између осталог везане за муницију и рат у Украјини.
Српске гранате се појављују на украјинском ратишту у рукама Оружаних снага Украјине још од 2014. године, када је после државног преврата у Кијеву започео грађански рат на Донбасу.
Како је раније објаснила у интервјуу руском порталу Украјина.ру директор Центра за геостратешка истраживања из Београда Драгана Трифковић, још пре почетка конфликта у Украјини српско оружје било је примећено у рукама терориста Исламске државе у Србији и њених огранака у Јемену, о чему су писали арапски медији.
Према њеним речима, сви су изгледи са се Србија нашла у систему трговине оружјем коју су организовали и коју контролишу Американци. То доказује присуство српског оружја како у рукама исламистичких покрета, тако и у рукама украјинских снага, сматра Трифковић. При томе она је подвукла да је тај трговински ланац смишљен тако да се маскира тачан пут испорука наоружања.
Чак и у Србији тешко је схватити како је организована трговина оружјем, пошто га не продају државне фирме које га и производе, него продаја иде преко приватних компанија које имају лиценцу за обављање овакве делатности, додала је Трифковић.
И новац добијен од продаје углавном заобилази државну касу, зато су и изјаве српског руководства да је продаја оружја неопходна како би се народу дала кора хлеба упитне, истакла је она. Тешко је рећи шта је овде у питању – пука жеља за зарадом или потреба да се удовољи западним партнерима. У сваком случају ни једно ни друго не служи на част ако се остварује на рачун предаје Кијеву средстава за истребљење руских цивила.
Добро, доста више са тим Русима, рећи ће неко од читалаца. У реду, прихватам. Али да се вратимо онда фрацуским ловцима. Зашто Србија купује ловце од Француске, а не од Кине? Зато што су технички савршени или зато што ту можда постоји нека скривена потреба да се српско наоружање усклади са НАТО обрасцима? Онда је ту већ у игри достизање политичких циљева на рачун истребљења сопствених цивила, које је иста та Француска бомбардовала 1999. године.
Није искључено да ће Александар Вулин у Владивостоку имати прилике не само да се хвали невиђеним нивоом српско-руске билатералне сарадње, као што је то био случај за време његове претходне недавне посете Москви, већ и да одговара на нека мање пријатна питања. О томе нећемо чути из извештаја новинских агенција, али ћемо моћи да судимо посредно, читајући између редова.
