Прочитај ми чланакКао упокојенац и дугогодишњи члан Савета станара, имам времена и склоности за посматрање људи. Већ одавно посматрам двојицу суседа, Вујка и Ђавлета. Обојица заслужни људи, саборци из свих ратова, чак и оних међусобних. Високи функционери, познате личности и срећом - још радно активни у свим меснатим заједницама.
У свему осталом толико се разликују да су практично исти. Друг Војко је млађи, кочопернији, и мора се признати – баш сиромашнији. Прави правцати сиромашак. Има неки виноград, олиндралу Шкоду и још понешто, али због сигурности не зна се где. Активно је неутралан, а женио се и разводио таман толико да другу Ђавлету зада домаћи задатак. Нека од његових госпођа жалила се на степеницама мојој комшиници како не зна ни за један рачун у швајцарским банкама, па је зато сигурна да их нема. Забринута је да ако капитализам пропадне, а Рутин победи, остаће на улици, или у најгорем случају у винском подруму. Моја комшиница ју је тешила и уверавала да се не брине, јер друг Вујко је нови Марко Крадљевић, дакле способан да из државе исцеди воду, т.ј. без дана радног стажа поново све заради, а и чашица му не стоји рђаво – очас оплете бригу на весеље.
Друг Ђавле, међутим, наводно је имућнији, али и нежнији. Ономад су му под прозоре певали успаванку, „Ђавле, лопове“, па је врло намргођен и строг пустио сузе до колена и другу Вујку поручио да је кретен и болесник и да се дружи са дебилима и да много лаже. А у народу иде она – ко лаже тај и краде.
Е, баш ту је испао заплет, јер је друг Вујко спочитао другу Ђавлету да много краде, а не обрнуто. И ту су ти се они нашли не на брвну, већ на мосту, па држ’ вамо, држ’ тамо, 619 милиона разлога за натезање. На крају, кад су се најзад нашли на неутралном терену канабета Чантрићевог лонца, друг Вујко се дубински покајао и другу Ђавлету аболирао све милионске разлоге. Сетио се да су се пре судара на мосту међусобно Правдали и да то није било тако лоше.
Мадам другарица друга Вујка, у лифту је испричала једној комшиници моје другарице, да су се другови Вујко и Ђавле у прошлости већ једном надигравали, али не ради моста, већ ради града, али је врпцу пресекао неко трећи, са коферчетом, који је касније нестао са све унутра поверљивим дипломатским списима, да би потом испливавао ту и тамо, увек на неочекивано очекиваним местима. Тако је то у везама без везе, дође неко сасвим трећи и ти опет си сам, ал’ онда трећем трећи дође и онда он постане тропа.
Другу Вујку самоћа је тешко пала. Зато је одлучио, као класно свестан човек, да код себе доведе међународну новинарку, француску племкињу, са СДГ (стручно-дрчни-говорник) помало сарадничким педигреом. Она је стручном презентацијом палете доњег и горњег веша унела потребну радост у Вујкову радну самоћу, а он се није дао смести, мада воли да смешта. Разуме се, она је путовала у све главне градове у које је путовао друг Војко и марљиво је све бележила.
И друг Ђавле има другарицу која је пуно тога прелетала и која све марљиво бележи. Тако се десило да су две марљиве другарице, такорећи саборкиње, марљиво бележиле све што су друговима Вујку и Ђавлету саопштавали господа Сексобар, Бил, Чик-чик и госпође Сурла мегафон федер Лајне и Виолина мегафон Крампон. Било је ту и бележака од друге господе и госпођа, али ваља подвући – белешке су исте, све су остало нијансе.
И шта је у свему овоме чудно, питате се Ви, јер друг Вујко и друг Ђавле припадају истом научном клубу и тамо су одвајкада вршили разне функције. Не знам тачно какве, али са различитих позиција фаталне привлачности доћерали су местну заједницу до краја, сатерали у ћошак, нико им ништа не нуди осим да слушају, а од мира и стабилности направили су свињски папак који не могу да извезу, па га промењеног из корена уваљују домаћој стоци. Свуда наоколо прете им берлинским зидом, а они, сложни су у једном – док зину лажу! Сви неспоразуми који су настали грешком или намером новинара, па продрли у јавност и узнемири духове, пали су са моста у воду, или са канабета у оближњи поточић. У њему се кажу шамара историја уназад и унапред.
Другови Вујко и Ђавле јашу истог коња, кога би да сведу на домаћу рагу.
Ономад је друг Вујко био кретен и болесник, а друг Ђавле лопов, али све је са моста пало у воду кад су господа Кексобар и Бил наредили – мир, мир, мир, нико није крив! Неко је то морао да каже другу Вујку, јер су били у бојазни да му се не наруши нестабилна психичка равнотежа, па не дај Боже абдицира, било тамо, било ‘вамо, или, још даље му било, да се окачи о лустерче.
Срећом, ту је друг Ђавле, да ускочи кад затреба, да подметне своја нејака плећа под историјску ветрометину и побрише све што Вујко засра. Зато га је мајка родила, а Сексобар заклео. Нема везе ко је био 30 метара даље од успаванке.
Зато распетљавајте, другови новинари, оно што сте сами запетљали.
— СРБИН инфо (@srbininfo) October 15, 2022
