Прочитај ми чланакУ оквиру синоћње телеизијске сеансе Александар Вучић је попут додоле призивао кишу како би се спасао овогодишњи род кукуруза од велике суше, док је истовремено најављивао изградњу националног стадиона у Београду и других мањих стадиона широм Србије објашњавајући како су то развојни пројекти. Не знам да ли је председник државе чуо, али већ дуго постоји начин да се не певају додолске песме већ да се кроз системе за заливање умање негативни ефекти сушних периода. Ако није чуо, нека пита свог великог пријатеља Едија Раму како је постигао да Албанија залива скоро 400.000 хектара док Србија која има много више земљишта и великих водотокова залива тек око 100.000.
Са друге стране изградња стадиона представљају лични хир и бахаћење и помажу само људима блиским власти који ће приходовати од изградње, као и од касније препродаје земљишта које су за мале паре купили у близини локације где ће национални стадион бити грађен. Зато у овом тешком периоду сву снагу и расположиве ресурсе треба усмеравати у правцу реализације стратешких развојних пројеката. Један такав бни могао бити да се очисте и поново приведу намени сви канали у систему Дунав – Тиса – Дунав за које је по пројекту било предвиђено да могу да наводњавају готово пола милиона хектара.
На тај пројекат може да се надовеже пребацивање дела термоелектрана (нпр. неки блокови у Костолцу) на биомасу која би била скупљана и потом допремана бродовима управо косристећи потенцијале обновљених пловних путева већ изграђене каналске мреже. Када завршимо такве пројекте и почнемо да бележимо приходе од продаје хране и енергије онда са тим реално зарађеним новцем можемо и треба да изградимо национални стадион, а не да се држава задужује да би се испуњавали лични хирови и нечија болесна амбиција.
— СРБИН инфо (@srbininfo) July 14, 2022
