Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић рекао је својевремено да ће период од 2018. до 2022. године остати упамћен као златно доба Србије. На измаку 2021. још чекамо да то златно доба стигне, јер слике које гледамо сваког дана не личе на обећано. А гледамо радне логоре усред Србије, одлазак више од 240.000 људи за само шест година, уцене и претње, запошљавање уз радну књижицу, једнопартијски парламент, лечење деце СМС порукама, полицију која брани мурал хашком осуђенику… Ако је то слика златног доба, извините, нисмо га препознали...
Пре три године председник Србије је из Бакуа поручио да ће од 2018. до 2022. године бити златно доба Србије, уколико она успе да сачува мир и стабилност.
„Ниједне године нам раст неће ићи испод 4 до 4,5 одсто. Будемо ли чували суфицит у буџету биће новца више него икада, живеће се боље него икада, али имамо један тежак, ужасно тежак услов, а то је да сачувамо мир и стабилност“, рекао је Вучић новинарима током посете Бакуу.
Три године касније успели смо да сачувамо стабилност, уз повремене “акције” специјалних јединица РОСУ на северу Косова. То резултира хитним одласцима председника на разговоре са уплашеним грађанима најдаље до Рашке, који се обично завршавају позивањем на кршење Бриселског споразума и обећањима да ће Србија урадити све да заштити свој народ.
Радни логори и партијске књижице
Мимо тога, мир смо сачували, ако то подразумева да нисмо у рату. Кад је реч о унутрашњем миру земље, то је већ сасвим друга прича. А тај (не)мир најбоље одсликавају поруке које добијамо, вести које слушамо и слике које гледамо.
Да кренемо од актуелног Линглонга у Зрењанину и радног логора за вијетнамске раднике који су тамо запослени. Златно доба не иде под руку са условима у којима страни држављани запослени у овој фабрици живе.
Како су забележили репортери Н1, у баракама нема воде за пиће, често су без струје, имају два стара и прљава купатила за 500 радника. Топле воде има да се дневно окупа њих пет. Нема кухињских апарата, а ни грејања.
На уласку у нашу земљу стоје табле “добродошли у Србију”, а ово сигурно није на листи гестова којима се добродошлица исказује.
Оно што је јасно јесте да су тим људима угрожена и људска и радна права. На све то држава не реагује.
Можда је зато много више оних који одлазе. Према подацима Агенције ЕУ за статистику (Еуростат), Србију је у периоду од 2013. до 2020. године напустило више од 240.000 грађана. А ове масовне миграције некако се поклапају са периодом доласка на власт Српске напредне странке и Александра Вучића.
Отимање, радних места, парламента, земље…
Стручњаци упозоравају да овај тренд иде руку под руку са партијским запошљавањем, оним чије је искорењивање Александар Вучич најавио још у предизборној кампањи 2012. године.
Нису ретке приче да је у Србији сигуран пут до посла само онај са партијском књижицом, а управо Европска комисија често у својим извештајима указује на опасност да су бројни људи на позицијама у вд стању или су на повременим уговорима.
А претходних месеци имали смо и сведочења радника из јавних предузећа, који тврде да круже спискови на којима се прикупљају капиларни гласови за СНС. Радници се потписују из страха да ће у супротном изгубити посао.
Закони о референдуму и експропријацији који чекају на усвајање у Скупштини Србије, такође су предмет великих полемика јавности.
Наиме, Влада Србије је усвојила предлог Закона о референдуму, којим се са Уставом из 2006. године усклађује одредба о укидању цензуса. То практично значи да за успех референдума није потребно да на гласање изађе више од половине уписаних бирача, већ ће одлучивати проста већина оних који су се изјаснили по референдумском питању. А то се може искористити за читав низ злоупотреба, пре свега на референдуму о Рио Тинту, који је власт недавно најавила.
О томе ће одлучивати Скупштина у којој је 199 од укупно 250 посланика из владајуће Српске напредне странке. Представника опозиције, изузев неколине припадника мањинских странка, у парламенту нема.
Не треба заборавити ни чињеницу да у ово “златно доба” новац за лечење деце прикупљају грађани Србије СМС порукама. А да у исто време председник Србије обећава фудбалерима милион евра за једну победу.
Све је речено и о томе што полиција чува мурал хашком осуђенику Ратку Младићу усред Београда, док приводи активисткиње за људска права која га гађају јајима.
Све су прилике да смо се из најављеног златног доба, некако нашли у гвозденом кавезу, налик оном из деведесетих.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 17, 2021
