Pročitaj mi članak„U civilizovanim društvima izbori predstavljaju logičan i demokratski način za izlazak iz velikih političkih i društvenih kriza. Kod nas, međutim, umesto rešenja, oni su generatori problema i ne mogu da doprinesu izlasku iz postojeće krize.
Јер режим нема капацитет, а ни намеру да организује слободне и демократске изборе и свако ко би прихватио да изађе на Вучићеве изборе пре него што студенти оцене да су њихови захтеви испуњени, а грађани поверују у поштен процес избора посланика, извршио би политичко самоубиство.“
Овако саговорници Данаса оцењују најаву председника Србије, Александра Вучића, да ће уколико се нова влада не формира 30 дана од констатације оставке премијера Милоша Вучевића у Народној скупштини, расписати превремене изборе. Они би, према његовим речима могли да се одрже 8. јуна. Оставка Вучевића требало би да буде констатована у уторак у Скупштини Србије.
„То значи да је онда 18. април рок за формирање Владе Србије. Ако будете хтели то, а ако не, онда се иде на изборе и ту јер рок 45 до 60 дана, што значи, ако се не формира влада, избори би били почетком јуна 1. или 8. јуна. Логичније је 8. јуна, јер би нам за 1. јун рекли да је натегнуто“, рекао је Вучић.
И то није први пут да председник Србије нуди превремене изборе, као могућност провере легитимитета власти, али то, како сматрају наши саговорници не представља начин изласка из дубоје кризе у којој се Србија налази, нити решење тренутних огромних подела у друштву. А притом је далеко од испуњења студентских захтева, који иначе само траже да инситуције почну да раде .
Осим тога, кажу, нема гаранције да и ти избори не би били покрадени, по старој напредњачкој матрици.
Потребни прави избори ,а не њихова симулација
„И раније смо знали да се у Србији већ дуже од деценије не организују прави избори, већ се ради о њиховој симулацији, како би Вучић себи и другима доделио онолико места у Парламенту колико процењује да му одговара. Ми имамо систем апсолутне корупције, чији део је и тотално намештање изборног процеса“, каже за Данас Драгомир Анђелковић, политички аналитичар.
Он напомиње да је са избијањем студентско-грађанског мирнодопског устанка Вучић потпуно огољен. Сада и врапци на грани понављају истину: „Вучић бесомучно краде, а не само крадуцка, на изборима“.
„У таквим околностима, сада када је народни императив промена прљавог система, свако ко би прихватио да изађе на Вучићеве изборе пре него што студенти оцене да су њихови захтеви испуњени, а грађани поверују у поштен процес избора посланика, јер би га организовала привремена влада у којој би били и представници студената, професора и опозиције – извршио би политичко самоубиство“, каже саговорник Данаса.
Према његовим речима и они из опозиције који би се радо, прећутно или и директно, договорили са СНС узурпаторима власти, те од њих добили неки поклон на изборима, то не смеју да учине.
„Привукли би на себе огромно незадовољство грађана које ни аутократска власт не би могла да им компензује. Тим пре што је за очекивати да би студентско-грађански неформални покрет и бар део формалне опозиције, овај пут организовали и активни бојкот избора. Полазећи од тога, Вучићева диверзија око наводног једностраног расписивања избора, не може да има иоле већи ефекат“, примећује Анђелковић.
Саговорник Данаса додаје да „Вучић, као искусни политички преварант и сам то добро зна. Отуда је сада и покренуо причу о изборима, знајући да ће она заинтересовати медије и опозиционе актере.
„А све са циљем – преусмеравање пажње са онога што представља акт државног терора, а то је, како се чини, већ доказана употреба тзв. звучног топа против мирних грађана. Ухваћен у злоделу, режим купује време испразним изборним причама“, оцењује овај политички аналитичар.
Избори су код нас генератор проблема, а не излаз из кризе
Писац и историчар уметности Небојша Миленковић примећује у разговору за Данас да у цивилизованим друштвима избори представљају логичан и демократски начин за излазак из великих политичких и друштвених криза.
„Код нас, међутим, уместо решења, они су генератори проблема. Јер, узурпатор функције председника наше отете Републике “изборе” традиционално организује држећи се оног Стаљиновог упутства по којим “ако су избори добро организовани само гласање уопште није неопходно”, каже Миленковић.
Према његовим речима јасно је да режим нема капацитет, а ни намеру да организује слободне и демократске изборе – а још једне лажне изборе грађани не само да би бојктовали, већ би њихово одржавање и дословно, физички онемогућили.
„Свиме што ради, ониме шта говори тај човек једноставно нема намеру да било шта смирује. Његов циљ је да нас замлаћује и да нас, ако у томе успе, поново превесла. Примитивизам, пљачка, мржња, насиље и корупција су модус операнди “функционисања” овог режима. Пад надстрешнице у Новом Саду, међутим, оголио је чињеницу да корупција, сад и дословно убија, и ствари се више не могу вратити на старо“, истиче писац и историчар уметности.
Коментаришући изјаве поједних лидера опозиције да шетње, иако су лепе, не дају резултате и да треба режуму одговорити грађанском непослушношћу, Миленковић каже да је фрапантно, а и поражавајуће, да у ова четири месеца креативности и праве експлозије слободе нису смислили ниједно смислено и учинковито “средство” политичке борбе. Скупштински ријалитији и бесмислено, а суштински неучинковито надгуривање са полицијом једноставно нису политика.
„Поред криминалне и делегитимизоване власти, дубину наше кризе узрокују и опозициони “актери” који ни на који начин не раде на оснаживању свог политичког кредибилитета, као предуслова успостављања било каквог поверења грађана. Политика без суштине, која не буди наду већ се заснива на принципу “бирања мањег зла” такође није решење – већ део проблема“, напомиње саговорник Данаса..
Миленковић сматра и да није тачно да „шетње“ немају ефекта.
„Навешћу најмање три: први је тај да је режим потпуно огољен и делегитимизован. Други општенародна солидарност и ослобађање од страха. Трећи чак превазилази ову земљу, чинећи српске студенте планетарним херојима, односно Алтернативом на глобалном нивоу. Њихове поруке су једноставне, стратегије учинковите, а организованост беспрекорна. Да поједноставим – суштину студентске борбе видим у жељи и настојању да живимо у земљи у којој више неће моћи некажњено да се лаже, да се краде и да се убија“, напомиње наш саговорник.
И одмах примећује да то звучи толико једноставно, толико логично, а опет, на глобалном нивоу, наизглед недостижно.
„Обрни-окрени, нема нам друге осим да наставимо да пумпамо, а, послушамо ли Јову Бакића, мораћемо богами и да динстамо“, закључује Миленковић.
Вучић више не сме да организује ни једне изборе
А сам Јово Бакић, професор на Филозофском факултету у изјави за Данас истиче да би избори у овим условима означили издају грађанки и грађана.
„Они који би то прихватили сврстали би се јавно у хуљашисте. Наиме, хуља више не сме организовати било какве изборе. Не верујем ни да ће му остали затвореници то у Забели једног дана дозволити“, истиче Бакић.
Избори као начин да се не испуне захтеви студената
И политички консултант Душан Миленковић сматра да једини начин да избори смире политичку кризу је ако студенти прихвате изборе као пут ка решавању кризе.
„Уколико студенти одбаце изборе као замајавање, или избегавање испуњавања њихових захтева, то ће вероватно бити још један јалов потез режима“, закључује МИленковић.
Не тако давно Вучић је тврдио да избора неће бити до 2027.године, али се након пада надстрешнице и почетка грађанских протеста и студентских блокада поново вратио на познати терен – организовање избора. Након саме трагедије на Железничкој станици у Новом Саду спомињао је организовање превремених избора у 2026. години, потом је суочен са растом незадовољтсва тај рок скратио, па је понудио изборе до краја године, да би ових дана, након протеста у Београду и прецизирао – могући избори 1. или 8.јуна.
Опозиција се већ изјаснила да не жели нове изборе, под старим условима, у којима је крађа избора сасвим нормална појава.
