Вучићеве енергетске небулозе

16:49 23.11.2022.

У циљу заштите интегритета струке у којој сам професионално већ петнаест година, а још више због потребе заштите оно мало преосталог здравог разума имам потребу да аргументовано срушим неке небулозе које о енергетици прича Алексанар Вучић.

У том смислу искористићу кључне поруке које је послао са конференције о могућностима инвестирања у обновљиве изворе енергије на Западном Балкану, а која је одржана у Београду под покровитељством Краљевине Норвешке.

FOTO: Youtube

1. Формирање регионалног тржишта енергије на Западном Балкану

Ово само по себи као идеја није небулоза, али регионално енергетско тржиште већ одавно постоји. Наиме, читав регион је део Енергетске заједнице која је формирана још 2005. године са основним циљем да се државе Европе које су ван Европске уније међу собом повежу, а потом и интегришу у заједничко европско енергетско тржиште наравно све уз предуслов достизања неких стандарда.

Дакле, безмало двадесет година функционише један ентитет који је и по форми и по суштини доста озбиљно постављен, па се ипак није одмакло далеко од почетка. Проблем је што се константно игноришу препоруке, а често и неке обавезујуће норме и потписани уговори.

То се углавном правда проблемима у транзицији и друштвима која имају трауме због деведесетих година и тадашњих конфликата. Свему треба додати и то да је актуелна криза показала да и много чвршћи савези какав је ЕУ пуцају под теретом спољашњих изазова.

Узмимо пример енергетских санкције према Русији у оквиру којих је било толико изузетака да су на крају санкције увели само они који и нису имали неку озбиљну сарадњу са руским енергетским компанијама. Ово искуство се свакако треба уважити и сходно томе се доминатно треба посветити самосталном развоју стратешких грана као што је енергетика, а тек мањи део треба препустити регионалним иницијативама. Уз то, уместо прављења нових организација треба се посветити раду на развоју већ постојећих, каква је Енергетска заједница јер је то много јефтиније и ефикасније.

2. Поређење енергетског система Норвешке са ситуацијом у Србији (и региону)

Посебно је дегутантно Вучићево поређење везано за изградњу хидроелектрана у Норвешкој и у Србији. Прво и основно, Норвешка је енергетски једна од најбогатијих држава у свету са огромним резервама нафте и гаса уз уникатан електроенергетски систем у којем се 95 процената електричне енергије добија из хидроелектрана. Разлог због којег ова држава има преко осам стотина хидроелектрана није некаква велика памет нити генијална стратегија већ просто чињеница да је реч о земљи пребогатој хидропотенцијалом.

При томе, у Норвешкој постоје доста високи еколошки стандарди и генерално се води рачуна о уравнотежености између политике, економије и заштите животне средине. Угледна међународна институција, Светски енергетски савет сваке године рангира државе у односу на ове параметре и по том рангирању Норвешка је осма у Европи, док је од држава Западног Балкана једино Молдавија лошија.

Да поједноставим, тамо не може да се деси да кум првог човека државе или високо рангирани начелници полиције добију локације за градњу малих хидроелектрана и да се потом потпуно убије живот у рекама на којима су такви објекти изграђени. Дакле, норвешки енергетски модел није примењив на Србију нити на регион и сходно томе су поређења крајње глупа.

Оно што ми као држава можемо да урадимо је да кроз две велике реверзибилне хидроелектране, Ђердап 3 и Бистрицу направимо својеврсна складишта за соларну енергију и енергију ветра које су по својој природи несталне и сходно томе теже искористиве. За овакав подухват је потребно доста новца, знања и одлучности. С тим да је новац најмањи проблем јер се за стратешке енергетске пројекте он релативно повољно може набавити, међутим чињеница да у власти у Србији нема нико из техничке струке говри о томе да знања нема ни у траговима. Можда је најсликовитији пример састав Вучићевог саветничког тима у којем су од осам чланова четири из медија, а два из полиције.

3. Прича о размаженим Србима који шетају у гаћама током зиме

Ово је тек дегутантно и срамно, а изнад свега реч је о бруталној лажи у циљу манипулације јавности. Наиме, према званичним подацима УН-а у Србији око 20 процената становништва нема приступ чистим изворима енергије за припремање хране, па се из тога може наслутити на који начин се ти људи тек греју и колико адекватно.

Што се тиче оних који се греју самостално (нису на систему даљинског грејања) ту доминира коришћење угља и дрвета и углавном се греје по једна просторија у којој се највише борави па тако и код ове категорије људи отпада шетање у гаћама. Као најсумњивији да су разголићени остају људи који живе у зградама прикљученим на систем даљинског грејања, а каквих је у Србији око 25 процената са све онима који се греју на плин. Тако да ми делује да је Вучић на њих мислио када се кроз критику у суштини хвалио како је обезбеђено да грејање функционише (а иначе функционише и у свим другим државама!).

Међутим, истине ради наши системи за даљинско грејање нису адекватни па тако имамо део станова у којима је превише вруће, док се у значајном броју случајева морају укључивати додатни извори топлоте.

Разлози леже у старости и централизацији, те сходно томе не постојању могућности регулације грејања. Отуда зграде ближе постројењу топлане добијају веће количине топлотне енергије па онда људи отварају прозоре и шетају у гаћама, међутим то није од беса већ од проблема и то не доказује снагу државе већ њену слабост и пораз. Истовремено, удаљеније зграде имају проблем са постизањем чак и доње границе загрејаности. Отклањање ових проблема је дуг и скуп процес и опет је неопходан услов знање којег у овој власти нема. Но постоји једно релативно једноставно решење које значајно може да помогне и смањи број људи који шетају у гаћама у својим становима и тако нервирају Вучића.

Наиме, у Немачкој је већ педесет година обавеза да се на сваком радијатору користе вентили са термоглавама уз помоћ којих лако и јефтино људи могу да регулишу температуру у просторијама. Код нас ово као обавеза не постоји, а када би постојала у становима ближим топланама би регулисали грејање и свели га на разумну меру, а они удаљенији би ушли у зону да не морају да се догревају.

Све у свему, тема енергетике је постала једно од главних политичких питања, а што у крајње незгодан положај поставља демагоге навикле да причају о стварима које није лако проверити па самим тим ни демантовати. На овом пољу важе закони физике, а њима чак ни Вучић не може да доака и окрене их у своју корист, а није да се не труди.