Pročitaj mi članak

Vučićeva koncentraciona Vlada: Kad, kako i u čiju korist

0

Koncentraciona Vlada koju je kao realnu mogućnost jutros spomenuo Aleksandar Vučić, jeste zapravo het-trik kojim bi predsednik Srbije podelio odgovornost oko Kosova, sprečio kandidaturu Ivice Dačića na predsedničkim izborima i uveo Aleksandra Šapića u parlament, osiguravajući na taj način njegovu podršku nakon trke za Beograd. Ujedno, na ovaj način bi se opipao i puls Evrope na postojanje države bez opozicije.

Док је цела јавност у ишчекивању да коначно сазна да ли ће ико ући у власт са СНС или ће напредњаци управљати државом сами, Вучић је јутрос одиграо на потпуно неочекивану карту и по први пут споменуо концентрациону владу.

FOTO: Printscreen

“Прва могућност је проста коалиција са једном партијом. Други концепт се односи на неку врсту концентрационе владе и то због ситуације око Косова и Метохије, другог таласа коронавируса који се очекује на јесен и неопходности да се изборимо са проблемима које ствара светска економска криза”, казао је председник Србије и додао да би у том случају имали још једне парламентарне изборе 2022. године.

Шта заправо значи концентрациона Влада већини грађана јесте потпуна непознаница. Шта она представља, које су њене могућности и ограничења и коме заправо одговара, питали смо стручњаке из области политичке аналитике. Програмски директор Цесида Бојан Клачар, каже да се концентрациона Влада уводи из три могућа разлога.

Мина за опозицију

“Ово је доста ретка појава, којој се прибегава када у држави постоји велика политичка криза, ванредно стање или након разорних елементарних непогода. Тада се доноси одлука о стварању Владе у којој ће учествовати све политичке снаге које су на изборима обезбедиле улазак у парламент. Тренутно мислим да у Србији апсолутно нема основа за тако нешто”, наводи Клачар.

Говорећи о могућим разлозима за овакав Вучићев потез, Клачар каже да би увођење концентрационе Владе заправо погодовао само СНС на евентуалним новим парламентарним изборима 2022. године.

“Нови парламентарни избори би додатно развукли опозицију, јер у ситуацији у којој се она тренутно налази није им лако да пре свега финансијски издрже још једну такву кампању, која подразумева да покрију све општине у Србији и обезбеде људе који ће учествовати у контроли избора. Са друге стране, уколико не би било парламентарних избора, 2022. би имали председничке и градске, где опозиција има приличне шансе да нешто уради. Могли би до тад да ураде промоцију и обезбеде солидног кандидата за председника, који можда не би победио, али би могао свакако да парира кандидату СНС. Поред тога, на последњим изборима се показало да СНС не стоји баш најбоље у Београду, па би на градским изборима врло вероватно могли да изгубе. Све је ствар просте рачунице”, објашњава Клачар.

Подела одговорности

Политички аналитичар Бобан Стојановић уверен је да је најава концентрационе Владе покушај Вучића да намири и Ивицу Дачића и Александра Шапића, али и да са њима подели одговорност око Косова и свега што се у наредном периоду на том пољу буде дешавало.

“Концентрациона Влада значи да би у власт ушли и Дачићев СПС и СПАС Александра Шапића. Вучић је то и желео пре ових избора, али се надао да ће још неко ући у парламент и изигравати опозицију. На овај начин би практично спречио да се Дачић кандидује на председничким изборима 2022. године, а обезбедио би и Шапићеву подршку после истовремених избора за Београд. У исто време, Вучић практично ослушкује како би Европска унија реаговала на идеју да на њеном тлу постоји држава без опозиције”, закључује Стојановић.