Pročitaj mi članak

Vučićev zakon o referendumu kao „konačno rešenje“ za Rio Tinto i KiM

0

Zajedničko saopštenje potpredsednika Srpskog pokreta Dveri prof. dr Tamare Milenković Kerković i predsedavajućeg Inicijativnog odbora udruženja građana "Svi protiv RIO TINTA i rudnika litijuma prof dr Duška Kuzovića.

Влада Србије је без јавне расправе и по хитном поступку усвојила и упутила Скупштини предлоге два значајна закона – Предлога Закона о референдуму и народној инцијативи и Нацрт Закона о изменама и допунама  Закона о експропријацији.

И један и други закон  –  и питање права грађана да буду носиоци сувереног одлучивања о најзначанијим друштвеним питањима и право својине као апсолутно право –  јесу темељ сваке правне државе и правног система. Питања директне демократије и непосредног изјашњавања грађана, као и питање својинско-правних односа и права извршне власти да та апсолутна права ограничава и одузима, по сопственој процени,  исувише су значајна питања да би се усвајала у хитном поступку, уз искључивање стручне и јавне расправе. За овакву журбу, и поред негативних реакција јавности, критика струке и критика Венецијанске комисије, свакако постоји озбиљан разлози. Српски покрет Двери упозорава српску јавност да ова два закона представљају правну припрему за извођење унапред планираних пројеката од изузетног значаја за национални интерес и будућност грађана Србије . Један од њих је свакако пројект Јадар – Рио Сава  (Рио Тинто), а други је (коначно)  питање правног статуса и признања независности Косова и Метохије.

Велики је број спорних и по интересе грађана Србије катастрофално лоше решених питања у  Предлогу Закона о референдуму и народној иницијативи. И поред изјаве Владе да ће овај закон омогућити да грађани „ефикасно“ остварују Уставом гарантована права да учествују у вршењу власти, дефекти овог Предлога омогућиће управо обрнуто –  злоупотребе и манипулације у непосредном изјашњавању у питањима од  највећег националног и друштвеног интереса.  Недостатака и правних аномалија је много.  Непостојање  у праву уобичајеног vacatio legis  и ступање на снагу овог закона првог дана по објављивању је већ довољно упозоравајући. Предлогом Закона о референдуму и народној иницијативи се у правни систем уводи потпуно непознат институт „изабраног места боравка“ гласача,  трајање обавезности одлуке грађана на референдуму се ограничава  на само годину дана, противуставна је одредба по којој се у случајевима тзв. „више силе“ (елементарне непогоде, епидемије) гласање може предвидети актима ниже правне снаге. Изборна права могу се суспендовати само током ванредног стања. Услов за пуноважност референдума, тзв. цензус је уједно и најштетније од свих решења, јер се њиме услов пуноважности укида и предлаже истоветно за све врсте референдума (обавезном, саветодавном, републичком или локалном). По овом предложеном решењу одлука на референдуму донета је ако је за њу гласала већина изашлих грађана на територији за коју је референдум расписан. Образлажући овај Предлог о укидању цензуса одредбом непостојања услова пуноважности за промену Устава из чл. 203., Влада намерно превиђа Мишљење Венецијанске комисије по коме је услов пуноважности значајан за питања од суштинског уставног значаја. Недопустиво је да се питања свих референдума третирају на истоветан начин а без дефинисања оних  која су суштинска, попут  одлука о  статусу територија локалне самоуправе или аутономне покрајине  или одлука  управљања природним добрима. Начин одлучивања и пуноважност референдума за изградњу азила за псе у Нишу не може се поистоветити са референдумом о прекрајању државних граница. Очито је да је Влада оваквим третирањем свих референдума на исти начин припремила инструменте за „коначно решење“ судбинских питања Србије и њених грађана – одлуку о независности, о промени граница КиМ, статуса самозване Републике Косово  или о унапред преузетим обавезама Владе у пројекту Рио Тинто. 

И Нацрт Закона о о изменама и допунама Закона о експропријацији који је Влада недавно усвојила такође задире у суштинска питања правног система – право својине као најважнијег права, било да се ради о јавној, приватној или задружној својини. Закон предвиђа право Владе да, процењујући „општи интерес“,  а „ради реализације пројеката за изградњу објеката од значаја или од посебног значаја за Републику Србију , а који се пројекат реализује на основу закљученог међународног уговора у коме је један од потписника Република Србија „(чл.20.ст. Нацрта), има право да по хитном поступку заузме земљиште које треба „да служи одређеној потреби у вези са изградњом објеката“. Влада самостално процењује „јавни интерес“ и доноси одлуку о привременој или трајној експропријацији  земљишта и непокретности. Сви рокови су хитни, почињу да теку од дана уручења решења, рокови за странке у поступку су три и пет дана, а решење о експропријацији непокретности се доноси у року од 15 дана по протеку ових промптних рокова. У Нацрту још једино не стоји пројекат Јадар – Рио Сава, али је јасно да се доноси како би се правне препреке превазишле и то учини најбрже могуће.

Српски покрет Двери се упозорава јавност да су оба ова закона правно  оружје власти СНС у рату који дуго води против грађана Србије. И референдумом и експропријацијом  власт ће се користити у решавању судбинских питања Србије, најпре пројекта Јадар – Рио Тинто, а онда и Косова и Метохије.

Проф. др Тамара Миленковић Керковић, потпредседник Двери

Проф. др Душко Кузовић, председавајући Иницијативног одбора УГ „Сви против РИО ТИНТА и рудника литијума“