Прочитај ми чланак

Вучићев Крими рад: Батинаши за ратаре, певаљка у одбрани режима

0

У смислу постојања ове власти нема места за морал, осим највулгарније популистичке опсене. Који би онда народ стао уз такву власт? Да ли да се туга за најближима положи на олтар борбе за величање само једног човека у Србији Александра Вучића и постане таблоидни кич емпатије СНС-а ?

Поп фолк певачица Јелена Карлеуша је на телевизији Пинк у емисији „Хит твит“ истакла да поводом протеста „Србија против насиља“ треба да се спушта лопта и да се не даје на значају. Она је додала да је апсурд да се од трагедије направи мета на председника и да је то бизарно.

Фото: Јутјуб/принтскрин

– Он је толико способан у свом послу, да опозиција практично не постоји. Њега народ воли и без њега не знам да ли би СНС имао толику подршку – истакла је певачица.

У петак са панчевачких улица отерани су пољопривредници, који су у знак протеста блокирали саобраћај. Све како би се несметано одржао митинг Српске напредне странке и Александра Вучића у овом граду, разуме се. А како би склонили ратаре, у све су се укључили и батинаши, којима је координисао Новак Недић, генерални секретар Владе Србије. Хулигански манекени и изасланици навијачког подземља, спремни су да чувају позицију свог идола паралелним насилним трупама.

Емпатија је способност разумевања осећања других као и емоционална реакција на оно што друга особа осећа или би се очекивало да осети. СНС је дао свој емпатични одговор на злочине у Младеновцу и Београду: Батинаши за ратаре а Јелена Карлеуша да одбрани систем. Морал је старији од СНС-а. Српска јавност тога очигледно још није свесна. Да ли да се туга за најближима положи на олтар борбе за величање само једног човека у Србији? Председник Србије Александар Вучић је данас објавио да је сада најважнија „наша саборност“, те да се, како је написао, „окупимо и кренемо снажно напред“.

Брука и пратеће нелагоде немају границе, ако неко баш запне да се брука, а после му је одговарајуће непријатно. А тек кад неко има тефлонски образ и не зна за меру и границу. После је нама осталима непријатно уместо њега и некако се стидимо ни криви ни дужни. То све више постаје поприште таштине, естрадне буке и остварење трагичне малограђанске амбиције, таблоидни кич емпатије СНС-а. Зато је држава овде појам који није лако објаснити. Политичка теорија напросто нема ништа са тим. Оквир без граница, разорена и изгубљена земља.

Са таквим димензијама величине, уз неутољиву алавост ка вечној власти, није могуће препознати било какву емпатију режима, било где да постоји. У смислу постојања ове власти нема места за морал, осим највулгарније популистичке опсене. Који би онда народ стао уз такву власт? Полтрони ће величати Вучића, јер је све њих довео ту где јесу; без њега не би било ни њих ни функција.

То је смисао постојања СНС-а, у подухвату остајања на власти сви су други циљеви без смисла.