Прочитај ми чланак

Вучићев „економски тигар с Балкана“ заправо је неухрањено маче поред контејнера

0

Док са малих екрана грађани слушају о златном добу, најбољем стандарду у региону, привредном расту и највећим платама икада – све тањи новчаници, полупразни фрижидери и цене на рафовима у продавницама ипак говоре другачије. Измаштани “економски тигар” председника Александра Вучића нема баш никакве везе са реалношћу.

Власт се, предвођена председником државе, упиње да докаже да грађани Србије живе готово у благостању, али их живот и конкретни подаци демантују на сваком кораку. Нити смо лидери у региону по висини просечне плате, нити су цене и инфлација у Србији најниже. Чак ни, према званичним подацима РЗС, благи раст зарада у марту није нимало утцао на стандард грађана Србије, јер су истовремено расле цене цене хране, струје, горива, рате кредита…

“Ко може да поверује у економског тигра?”

Јасно је да натписи са председникове скупе кинеске табле и реалност немају додирних тачака, што сматра и професорка Економског факултета у пензији др Даница Поповић.

“Не знам ко сем Вучића може да поверује у било каквог економског тигра”, каже др Поповић.

Како каже, Вучић има медијску машинерију уз помоћ које сервира информације које народ жели да чује.

А када се у обзир узму остале државе света, сматра наша саговорница, са њима ни не вреди поредити се.

“Можда смо економски тигар за Албанију, они имају нижи БДП од нас. А да су гори од нас у осталим параметрима – не могу да тврдим”, закључује Поповић.

Не зарађујемо највише

Просечна плата у марту износила је 85.485 динара, што је око 730 евра, а минималац је и даље, од почетка године, тек 40.000 динара.

.

Наравно да за представнике власти ове бројке представљају највеће плате икада, али некако увек забораве да спомену да је тачно да плате номинално расту, што значи да се износ који запослени добијају заиста повећава, али да су реално оне све мање, дакле са тим новцем грађани могу да приуште све мање.

Ипак, Вучић не заборавља да са, јавног сервиса или неке од прорежимских телевизија са националном фреквенцијом, кад год му се укаже прилика, спомене да смо по расту плата лидери у региону. А бројке су заправо следеће:

Црногорци су у марту у просеку зарађивали 781 евро, а Хрвати 1.014 евра.

Просечна плата код нас је 730 евра. Једино БИХ, од земаља бивпе СРЈ има нижу просечну плату која је у марту била 645 евра.

А када поредимо минималац, који код нас износи 340 евра, јасно је да ни стотине хиљада радника који зарађују толико немају бољи животни стандард од “комшилука”.

Наиме, већи је минималац, баш као и просечна плата, у Црној Гори, где износи 450 евра, као и у Хрватској – 560. Минимална зарада је мања само у БиХ и износи 304 евра.

Инфлација је највиша, а цене најбрже расту

Запослени у Србији који раде за просечну плату, свесни су да повећања не вреде, јер је инфлација „појела“ свако од њих. Доказ за то су и званични подаци, који показују да је инфлација у априлу износила 15,1 одсто.Треба имати у виду и да су та „повећања“ добили запослени у јавном сектору и пензионери. Приватни сектор углавном није део те приче.

С друге стране, све три земље у региону су током истог месеца имале једноцифрену инфлацију – у Црној Гори она је била 8,6, у Хрватској 8,8, а у БиХ 7,9 одсто.

Поред знатно више стопе инфлације, добар показатељ да Срби ипак не живе у златном добу је чињеница да су поједини производи домаћих произвођача скупљи код нас него у региону. Примера ради, уље које у Србији кошта 220 динара, у БиХ је 15 динара јефтиније, а млеко које наши потрошачи плаћају 150, Црногорци плаћају 116 динара.

Иста је ствар и са горивом, па на истој пумпи у БиХ и Србији цене драстично варирају. Наравно, гориво у Србији је скупље.

Кредити су најскупљи

Док су високе каматне стопе постале реалност у Србији, па је задуживање из месеца у месец све скупље и неповољније, ситуација у регону је нешто другачија. Док се фиксне каматне стопе код нас крећу од 6,7 до 9,35 одсто, а вријабилне од 6,42 до 7,76, у Црној Гори су обе ниже – фиксна иде од 5,43 до 6,76, а променљива од 5,03 до 5,94 одсто.

Фиксне камате ниже су и у БиХ, Словенији, па чак и у Немачкој.

Привредни раст је најмањи

Наравно, незаобилазне су приче и о расту бруто домаћег производа (БДП), који заправо представља укупну вредност произведених добара и услуга, што га чини једним од најважнијих економских показатеља.

А он показује да Србија и ту каска за регионом.

Тако је, током деценије за нама, привредни раст у Србији износио 26,7 одсто.

У истом периоду, привредни раст Хрватске био је 27,2, Црне Горе 30, а БиХ 32,2 одсто.