Вучић води 8:0 на Косову, кад дође до 10:0 можда доле неће бити ниједног Србина

17:57 11.02.2024.

Сваког дана Срби на Косову живе горе него претходног. Ако им косовска полиција не упада у станове и не претреса куће, онда се све чини да им се погорша животни стандард. Забрањује се увоз робе, Срби више нису у институцијама, а већ месецима траје експропријација земље од стране Косова. Приштинске власти свакодневно "стежу обруч" око остатка српске државности, а кулминација штетних одлука по Србе представља увођење евра у платни промет. Временом, позиција наших грађана постала је све тежа, а утисак је да су Срби препуштени себи, без било какве значајне подршке Београда.

После новогодишњих “поклона” из Приштине којима су укинуте српске таблице, са чим се сагласио и званични Београд, стигао је нови „хладни туш“ за Србију.

Одлуком Централне банке Косова од првог фебруара евро постаје једина валута, што конкретно значи да динари одлази у историју. За сада се траже прелазна решења како би Срби примали новац од Београда, али извесно да ће се у наредним годинама користити евро као валута.

Осим динара и таблица, крајем године косовски премијер Аљбин Курти најавио је да ће Срби морати да плаћају струју косовским институцијама, што није била пракса више од две деценије.

Ако на све то додамо енергетску офанзиву на Газиводе од стране Косова, али и најаву да ће поново аплицирати за чланство у релевантним међународним организацијама, постаје јасно да су званични Београд и власт коју предводи СНС у потпуности “на коленима”.

После оружаног сукоба у Бањској, Србија није имала велики маневарски простор за дипломатске активности, што је резултирало захтевањем истраге од стране међународних партнера да се утврди одговорност врха државе.

Управо након Бањске кренули су појачани притисци на Србе јужно и северно од Ибра. Косовска полиција неконтролисано је упадала, хапсила и приводила грађане, а притисак није престао ни након нове године. Више није тајна да се Срби исељавају.

Према званичним подацима 10 одсто мање грађана живи на КиМ у односу на претходну деценију, а нема гаранција да ће се тренд зауставити.

Да су грађани остављени на милост и немилост потврђује и одлука Владе Косова да практично заузима земљиште у власништву грађана, где гради базе косовске полиције. Београд је на то ћутао.

Потпредседник Српске демократије Стефан Вељковић, опозициони политичар који живи на Косову каже да има утисак да грађани на КиМ све дубље тону у амбис захваљујући потезима Српске листе и Београда.

“Срби на Косову се налазе у врло незахлавном положају — економски, финансијски, психолошки и безбедносно. Налазимо се између чекића и наковња. С једне стране репресалије косовске владе над нашом приватном својином и свакодневни притисак паљењем српских кућа, као и затварање привремених органа Републике Србије и неоснованим хапшењем наших суграђана”, поручује Вељковић за Нову.

Како истиче, „вишегодишњи слугерањски однос Српске листе према Београду и стално попуштање Београда пред Приштином“ створили су услове да је грађанима све теже да живе на Косову.

„Будући уступци Београда и наставак репресије косовске владе довешће до још већег исељавања и очаја“, поручује саговорник Нове.

Барикаде, лов на зечеве и Београд који упорно ћути

Крајем 2022. године, Срби су подигли барикаде због увођења косовских таблица и смене Ненада Ђурића, директора косовске полиције за регион Север. Данима су трајале тензије, барикаде су подигнуте, а на инсистирање западних партнера и уз подршку Београда, оне су уклоњене.

Срби су били забринути, а шеф оперативе у полицији у региону Север, који је пре тога поднео оставку због одлуке да се Срби повуку из институција, рекао је да ако се склоне барикаде, Србе ће јурити као зечеве.

Вучић га је готово прекорио и рекао да ће ако се то деси, Београд знати да реагује. Ипак, реакције није било, а репресија приштинских полицајаца најбоље се показала у Великој Хочи где су припадници косовске полиције породици Петковић запленили 40.000 литара вина, што је касније практично уништено.

Београд је поново ћутао, иако је лов на „зечеве“ евидентно почео. Од тада је позиција за Србе била све гора, за коју је директно одговоран и премијер Аљбин Курти.

Говорећи о генерално млакој реакцији Београда, Милица Ракић Андрић из Нове друштвене иницијативе каже да Београд има мавеварског простора за деловање, али да то не чини из два разлога.

“Видим доста тога шта Србија може да ради, само то можемо да видимо на примеру забране увоза робе, али то се не ради из два разлога. Први је зато што нема притиска јавности, нема протеста, а други због тога што Београд жели да изгради позицију у дијалогу на рачун квалитета живота косовских Срба”, објашњава Ракић Андрић за Нову.

Када је реч о притиску грађана, односно интересовању јавног мњења, наша саговорница подсећа да протести против дијалога две стране не постоје од 2012. године.

“Притиска јавности нема за било који потез на Косову. Рачунам да из те перспективе посматра и СНС и каже зашто бисмо ми било шта радили ако се грађани не буде. Далеко од тога да Београд нема маневарски простор, нити су јој везане руке више него пре Бањске”, поручује Ракић Андрић.

Шта смо све изгубили на Косову у последњих 10 година власти СНС иако смо “водили” 5:0?

Парафирањем Бриселског споразума на који су потпис ставили тадашњи косовски и премијер Србије Хашим Тачић и Ивица Дачић 2013. године, започета је интеграција полиције и правосуђа у косовски систем.

Расписивани су локални избори до краја 2013. на целој територији Косова, дакле и на северу Косова по косовским законима.

Приштина је добила и свој позивни број, а грађани са косовским личним картама неометано улазе у централну Србију.

Поред свега тога, носиоци српских пасоша са пребивалиштем на Косову и даље су једини становници Западног Балкана којима је за путовање потребна виза.

Још 2015. године тадашњи директор Канцеларије за КиМ Марко Ђурић рекао је да је у Бриселу Србија победила 5:0 Приштину. У међувремену вероватно смо стигли до 8:0, када узмемо у обзир све „успехе“.

Од тих 5:0, па до данас живи 10 одсто мање Срба. Ако икада и будемо стигли до 10:0, нека нова статистика ће нам показати колико је Срба још увек јужно од Ибра. Уз прогон од стране Куртија и нереаговање Београда, отворено је питање колико ће их и да ли ће их уопште и бити.