Pročitaj mi članak

„Vučić više ne vlada ni situacijom, ni sobom; Tu su svi znakovi šizofrenije“

0

Predsednik Srbije sve više deluje kao čovek koji ne zna šta radi, ali i kao političar koji vuče iznuđene poteze i ne kontroliše ono što se dešava.

Годинама председник Србије Александар Вучић емитује слику човека који, на први поглед, увек зна шта ради и има унапред припремљена два до три потеза. Дуго је “Мандрак” био убеђен да је способан да са истим триком истовремено превесла и опозицију и “странце који притискају и стално нешто траже од њега и Србије”.

Уљуљкан нереалном представом о сопственим способностима овај илузиониста дочекао је потпуно неспреман нове геополитичке околности, а делује да нема ни одговор на догађаје који су га снашли у сопственој земљи. Простор се сужава, “Мандрак” је све нервознији – трикове које је годинама успешно продавао су прочитани, а нове идеје се не примају добро у јавном мњењу.

Суочен са ситуацијом у којој нема контролу над догађајима, (а понекад ни над самим собом), председник је принуђен да игра сам на петопарцу, а колико му таква позиција “прија” може се делом наслутити из порука које у последње време шаље јавности.

Вучић ће вам данас понудити изборе, а кад му одговорите да ви хоћете на изборе, он ће вам понудити и референдум (не о француско-немачком плану, већ онај где би грађани требало да потврде да га и даље много воле). Вучић је политичар који ће вам данас рећи да прихвата споразум о Косову, а сутра ће вам испрачати како је то само “усмени договор” и како он неће све прихватити. Он ће вам данас рећи (по 25. пут) како напушта СНС, али да га, у ствари, не напушта. Рећи ће вам и да је СНС најбоља странка која се икад појавила у Србији, али да ипак мора да формира покрет како би се оградио од те партије и како би “опозициони” Вучић победио Вучића који је сада на власти.

Делује збуњујуће?

Према речима Санде Рашковић Ивић трик са слуђивањем грађана један од оних које Вучић редовно користи кад је у тешкој позицији, те он то намерно чини како народ не би знао на који начин да размишља.

“То је карактеристично за шизофренију где истоворемено све може и све не може. Циљ је искључиво да се слуди народ”, појашњава она.

А како је човек који за себе тврди да је увек спреман за сваки изазов и који “трпи притиске који су недокучиви нормалном човеку” дошао у ситуацију да мора да у слуђује народ да би му исти тај народ веровао?

Јесу ли га напослетку сломили ти притисци?

Социјални психолог Драган Попадић за “Нову” каже да се на два начина може тумачити оно што председник говори и ради у последње време.

“С једне стране делује да се заиста ради о јако збуњеном, смушеном, дезоријентисаном човеку који се под различитим утицијама приклања различитим странама и на крају ни њему самом није јасно шта се дешава и гледа да побегне из ситуација у којој се нашао, али не може… Друга слика је да се намерно продукује све већа конфузија и нејасноћа која се види кроз његове изјаве”, истиче Попадић.

Он наглашава да је питање колико је председник Србије истински смушен и збуњен.

“Једним делом свакако јесте, јер неке његове изјаве су сасвим несувисле. Питање је у којој мери је то његова пракса обраћања грађанима. Не само да он не осећа одговорност да каже шта се заиста догађа, већ намерно ствара маглу у којој се грађани не сналазе. Необична је та комбинација и тешко је определити се шта је у питању”, додаје Попадић.

“Играјмо последњи танго…”

Већ годину дана чека се на испуњење обећања Александра Вучића о одржавању ванредних избора. Упркос томе што је сваки пут добио потврдан одговор опозиције кад би их питао хоће изборе, председник је избегавао да прихвати рукавицу бачену у лице. Нови трик “Мандрака” је референдум уз изборе – “да видимо да ли ме народ хоће”.

“Ево вам избор – 85 потписа, ја ћу да замолим посланике СНС-а да се изјасне и идемо на референдум. Да нам олакшају кампању и да осигурамо народу још 4 године мира и просперитета. Ја знам какав ће резултат да буде”, позвао је Вучић посланике у Скупштини да покрену да доведу у питање његово поверење.

У случају да опозиција падне на јефтин трик “Мандрака”, сценографија ће бити спремна за његов “последњи изборни плес” са места председника. Неће то бити последњи плес попут оног из истоименог филма о Мајкл Џордану (Тхе Ласт Данце прим. аут), мада не би било изненађење да видимо урадак у ком роле Фила Џексона, Дениса Родмана и Скотија Пипена, у простије конципираној продукцији, играју Дарко Глишић, Ана Брнабић и Милош Вучевић. Не, то не би био плес, већ гажење свих оних који би му се нашли на путу, уз већ опробане методе.

“Ја се надам да му је ово већ ‘последњи плес’. Овај народ није ни толико глуп и необразован колико би он и његова камарила желели да то буде. Његово понашање је последица смањења маневарског простора. Оно што ја не знам да ли је ово његова аутентична реакција на тај сужени простор или је он добио инструкције од својих ‘мештара’ како да се понаша. По нервози коју он испољава мислим да је то аутентично да је ово његов последњи плес. Са овим покретом, он заправо постаје опозиција самом себи”, подвлачи наша саговорница.

„Вучићев покрет – чему ако је СНС диван“

На питање због чега је Вучићу потребан покрет, чије формирање је најављено 28. јуна, Рашковић Ивић каже да је најсно чему нова организација ако је СНС толико добар.

“Очигледно да та странка није толико дивна и да се тамо накупило свакавих људи. Вучић са овим покушава да добије гласове тиме што ће показати ‘царево ново рухо’ и да он буде тај који је истовремено цар и онај ко тка то ново рухо које је заправо старо”, закључује Рашковић Ивић.