Pročitaj mi članakPotpredsednica Stranke slobode i pravde Marinika Tepić ocenila je da se sa hapšenjem bivšeg beogradskog sekretara za legalizaciju Nemanje Stajića i njegovog brata Novaka, kasni pet godina.
„Пет година им је требало да ухапсе браћу Стајић! А Весића, хоће ли Вучић и сад да заштити“, написала је Тепић на друшвеној мрежи X.
Потпредседница ССП-а је подсетила и да је од 2020. године износила доказе о нелегалном озакоњењу објеката по Београду и да су „развалили град“.
„Подносила кривичне, Тужилаштво и Полиција се правили мртви! Заташкавали и богатили се сви у ланцу! Очекујем да се каже и ко је истраге кочио“, поручила је Тепић на друштвеној мрежи X.
Стајић у јавности „практично био човек Горана Весића“, иако је бивши заменик градоначелника оштро демантовао везе се њим.
Горан Весић је иначе међу 13 особа против којих је Више јавно тужилаштво у Новом Саду подигло оптужницу због пада надстрешнице на Железничкој станици у том граду, када је погинуло 15 људи. Виши суд је, међутим, одбио да Весићу одреди притвор.
Бивши секретар Секретаријата за послове легализације у Београду Немања Стајић ухапшен је по налогу Вишег јавног тужилаштва у Београду због сумње да је одобрио озакоњење низа нелегално изграђених објеката.
Ово није први пут да Стајић има „проблема са законом“. Против Стајића је 2018. године антикорупцијски тим Демократске странке Србије поднио кривичну пријаву јер је, како су тада навели, функционерима Српске напредне странке и њиховим сарадницима мимо свих прописа укњижено 52 стана и локала.
У јануару 2021. године приведен је на граници са Црном Гором. Полиција је тада код више држављана Србије, укључујући и тадашњег градског секретара, пронашла и одузела више од 26.000 евра, пет лаптоп рачунара и 11 српских застава. Стајић је тада изјавио да су их „привели и малтретирали само зато што су Срби“.
Посебно одељење за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Београду је у октобру 2022. донело наредбу о спровођењу истраге против Стајића и још двојице осумњичених за злоупотребе у вези са легализацијом земљишта у јавној својини.
Против Стајића је истог месеца кривичну пријаву поднела и Странка слободе и правде, и то због „фалсификовања решења за озакоњење“ великог објекта у центру града.
БИРН је претходно писао да је Стајић дивљу градњу и накнадно озакоњивање објеката претворио у један од најуноснијих послова. Овај истраживачки портал је тада писао о згради у Улици Властимира Ђузе Стојиљковића у насељу Миријево 3, која је легализована иако није испунила услов свих услова да би уопште ушла у поступак озакоњења.
Та зграда је у време објављивања БИРН-овог истраживања била у стопроцентном власништву Новака Стајића, брата Немање Стајића који је, према писању медија, данас такође ухапшен.
О Стајићу је истовремено писао и КРИК који је пренео тврдње више инвеститора са којима је разговарао, да се нелегална градња уз посредника и за новац легализује управо преко градског секретара за послове легализације.
КРИК је током истраживања разговарао са шесторицом грађевинских предузетника од којих су тројица пристала да говоре под именом и презименом и признала да су учествовала у корупцији. Остала тројица су испричала исто, али су желела да остану анонимна.
Главни уредник КРИК-а Стеван Дојчиновић је у октобру 2022. за Н1 објаснио да су инвеститори са којима су новинари тог портала разговарали, објаснили да је ствар функционисала тако што би инвеститори у договору са људима из града кренули да граде илегално, а онда су касније зграде легализоване и уз то се плаћао мито.
Дојчиновић је тада навео и да да је Стајић „практично био овек Горана Весића“, иако је бивши заменик градоначелника то оштро демантовао.
Потпредседница ССП-а Мариника Тепић је почетом 2021. године изјавила да има сазнања о више од 70 докумената које је фалсификовао Стајић, да су бројни инвеститори у Београду „рекетирани“ и да их Градска управа увлачи у криминал. Тепић је тада рекла и да је Стајић фалсификовао документацију за изградњу објекта у Баба Вишњиној улици на Врачару.
Реч је заправо о комплексу зграда које излазе и на Баба Вишњину и на Курсулину улицу, чији је суинвеститор некадашњи фудбалски репрезентативац Југославије и Србије Дејан Станковић.
БИРН је у априлу прошле године објавио да је Стајић 2018. године озаконио Станковићеву зграду у Курсулиној – иако зграда тада још није постојала.
Провоцирао грађане на протестима
Осим легализацијом дивље градње, Стајић се у својој политичкој каријери бавио и провоцирањем грађана на протестима.
Наиме, и децембру 2021. се на друштвеним мрежама појавио снимак на ком се јасно види како Немања Стајић, његов брат Новак Стајић и Марко Илић, тада запослен у Стајићевом секретаријату, вређају грађане који су блокирали пут ка Бранковом мосту и на тај начин изразили свој бунт против измена Закона о експропријацији и Закона о референдуму.
