Pročitaj mi članakOčigledno je da vlast sada mora da vodi računa o Milanu Radoičiću, koji je bogat, uticajan i verovatno opasan. On je više od nezgodnog svedoka i nikako nije partijski poslušnik koga se može žrtvovati u nuždi. Zbog toga je Više javno tužilaštvo prinuđeno da već 15 meseci tihuje
Због своје упућености у детаље бруталне имплементације свих закулисних косовских договора у последњих 12 година, и како кажу саговорници Радара, њихово интерно документовање, Милан Радоичић је за режим у Београду више од незгодног сведока. Наиме, његов финансијски али и потенцијално директни утицај на процесе и догађаје одавно се са севера Косова проширио и на велике делове централне Србије, па и регион и као такав он никако није партијски послушник кога се може жртвовати у нужди. Због свега тога, Више јавно тужилаштво принуђено је да већ 15 месеци тихује по питању оптужнице за оружани инцидент у Бањској.
Истовремено, режим у Београду на јавну сцену уводи људе за које верује да једини имају начина и могућности да ограниче изборе и аутономију деловања бившег потпредседника Српске листе. Са овим у вези извори Радара указују као индикативно недавно поновно појављивање у јавности Луке Бојовића, на помену Жељку Ражнатовићу. Претходно прорежимски таблоиди писали су о успеху српске полиције да предупреди неколико припреманих атентата на Бојовића. Као посебно битна чињеница истицано је да су несуђени атентатори били регрутовани из градова на југу земље, а посебно је апострофирано Краљево у коме је, иначе, Радоичићев утицај био снажно присутан.
Тужилаштво је у одговору на наше питање да ли Радоичић испуњава захтев којим је условљено његово пуштање на слободу, да не напушта место пребивалишта, потврдило да он поштује наредбу да се на 15 дана јавља надлежној полицијској станици
Суд у Приштини у међувремену одржао је два припремна рочишта за оружани сукоб у Бањској. На оптуженичкој клупи су тројица Срба: Владимир Толић и Благоје Спасојевић, који се терете за дело тероризма и Душан Максимовић, који је оптужен за припремање терористичког акта, док се осталима (укупно 45 људи), суди у одсуству.
Са своје стране, Више јавно тужилаштво у Београду није се од септембра прошле године оглашавало по питању сопствене оптужнице против Радоичића, осим у изјави главног тужиоца Ненада Стефановића који је тада потврдио да се против њега води истрага за три кривична дела: удруживање ради вршења кривичних дела, недозвољена производња, држање, ношење и промет ватреног оружја и експлозивних материја и тешка дела против опште сигурности. У медије су касније доспеле оцене тужилаца ВЈТ да оптужница највероватније неће ни бити подигнута због наводне несарадње Еулекса.
Мало је вероватно да ће ико у ЕУ мисији владавине права на Косову наћи за сходно да одговори на ове по себи апсурдне тврдње. Наиме, за разлику од владе у Берлину, која је јуна 2023. оштро демантовала лажну вест тадашњег министра полиције Братислава Гашића да немачка држава крије убице Оливера Ивановића, Еулекс поред тога што није надлежан да дели информације из истраге, ионако нема углед који би морао да штити демантовањем. Наиме ова мисија ЕУ већ је довољно извежбана у употреби корисних нејасноћа, коју је најбоље демонстриралавођењем конструисаних судских процеса попут оног због кога је Ивановић провео у затвору више од три године.
„Мислим, наиме, да се ту Стефановић ништа не пита, он је пуки извршилац“, говори за Радар Божо Прелевић, адвокат и некадашњи министар унутрашњих послова. „Читава та ствар око Радоичића везана је једино за Вучића и у регуларним условима он би тешко могао да буде пуштен на слободу јер су сви могли да погледају видео-снимке, који би уз то признање свакако били довољни да се покрене поступак. Није јасно ни шта је требало да добију од Еулекса, нити којим је каналима то тражено, с обзиром да тамо постоји и суд и тужилаштво које тај поступак води.“
Несхватљиве одлуке
Саговорник Радара подвлачи да је веома чудна чињеница да је број људи који је у акцији у Бањској учествовао био најмање четири пута мањи него што је потребно да би се то оружје које је тамо довучено и употребило: „Мислим да је тамо била реч о некаквој манифестацији, након које је свим Србима на северу Косова прикачена етикета терориста, што мене упућује да је читава ствар била договорена између Куртија и Вучића и да је у неком тренутку пошла по злу. Пре тога смо имали несхватљиву одлуку да се Срби повуку из полиције, односно чињеницу да та акција није била покренута за време када су полицајци на северу били Срби, што би је сигурно олакшало. Када се све то стави у контекст, онда изгледа као једна договорена акција. Сада свакако Вучић мора да води рачуна о Радоичићу, који је богат, утицајан и вероватно опасан, а нема никакве личне користи од свега тога, напротив. Јасно је да је читава та ствар са његовим саслушањем, па пуштањем, била само злоупотреба правног система, ништа друго. У овој ситуацији постоје две могућности, или постоје посебне везе између Вучића и Радоичића, па стога мора да га спасава, или је читаву акцију осмислио управо Вучић па мора да спасава што се спасити може.“
Ситуација је компликована јер није успела идеја да Радоичић добије азил у Русији, говори упућени извор, истичући да је понуда Кремљу пренета преко Александра Бабакова, заменика председника Руске думе
Прелевић подсећа да је посредно имао прилике да разговара са родитељима неких од људи који су учествовали у догађајима у Бањској:
„Мој закључак из онога што сам чуо је да нико од њих тамо није пошао у рат, већ је идеја била да се покаже да се на северу Косова догађа нешто што би требало да покрене догађаје у другом смеру. Они су сви ушли на Косово претходног дана преко Новог Пазара и контролу тог конвоја је обављала саобраћајна полиција, а читав догађај је видело бар стотину људи у Новом Пазару. Све то указује да то није била никаква војна акција већ демонстрација која је требало да доведе до неких политичких консеквенци.“
Више јавно тужилаштво у Београду потврдило је у писаном одговору магазину Радар – да је после саслушања Радоичића на околности кривичне пријаве, наложило одређена вештачења те поднело захтев за прикупљање информација у циљу провера, утврђивања чињеница и прикупљања доказа. Тужилаштво је потврдило да Радоичић поштује обавезу која произилази из одлуке Вишег суда да се 1 и 15 у месецу јавља надлежној полицијској станици, о чему постоји евиденција, те да Еулекс није одговорио на молбу за достављање документације послате преко Министарства правде, неопходне за вођење кривичног поступка пред ВЈТ у Београду.
Последње појављивање Милана Радоичића у јавности десило се марта прошле године у београдском ресторану Орач, где је фотографисан у друштву Марка Ђурића. Иако се некадашњи амбасадор у САД, сада министар спољних послова, том приликом није оглашавао, сусрет је коментарисао и посредно потврдио председник Републике у једном од својих наступа, оптужујући читаву јавност за његово наводно денунцирање.
„Ситуација је компликована јер није успела идеја да Радоичић добије азил у Русији“, говори упућени извор Радара који је захтевао анонимност, истичући да је понуда Кремљу пренета преко Александра Бабакова, заменика председника Руске думе, који је, као и косовски кумови, на листи санкционисаних појединаца САД, али да је захтев/молба – одбијен, односно да одговор није ни стигао. Вишеструки независни извори Радара потврђују да је Милан Радоичић у друштву свог кума Звонка Веселиновића у неколико наврата у протекле две године боравио у Русији, у ловачким походима на Чухотки на далеком истоку Русије. Према истим изворима, у Петербургу је у исту сврху дошло и до куповине некретнина, али то није утицало на одговор руске стране везано за евентуални Радоичићев статус у тој земљи.
„Могуће да су и руској страни нејасне неке чињенице у вези са догађајем у Бањској и начином на који је Радоичић после сукоба неповређен успео да избегне у Рашку“, закључује наш саговорник.
Из ватре у врели тигањ
Бројни извори Радара истичу као индикативну чињеницу да је један од тројице настрадалих Срба у Бањској био Игор Миленковић, шеф возног парка Медицинског центра у Косовској Митровици, који је имао надзор над организацијом путовања санитетских возила у српском здравственом систему са Косова у централну Србију. Један од тројице страдалих Срба је и Стефан Недељковић, син Драгана Недељковића, предузетника из Звечана и некадашњег председника те општине.
Извори Радара потврђују да је Милан Радоичић, у друштву свог кума Звонка Веселиновића, у неколико наврата у протекле две године боравио у Русији, у ловачким походима на Чухотки на далеком истоку Русије
Вредно је подсетити да је управо његово име било апострофирано као важно у догађају који је непосредно претходио убиству Оливера Ивановића, на Бадњи дан јануара 2018, када је дошло до туче између српских полицајаца у Косовској полицијској служби и групе у којој су се налазили поједини истакнути навијачи Црвене звезде на привременом боравку у Звечану. Тада умало није избио оружани сукоб између групе Срба из тог места са полицијским снагама под вођством Жељка Бојића, једног од најближих Радоичићевих сарадника, управо захваљујући Недељковићевом ауторитету.
За то време „људи из Бањске“ са привременим пребивалиштем Рашки, Краљеву и Београду и даље су на платном списку онога ко их је повео у смртоносну демонстрацију.
Свакоме од учесника било је плаћено 250.000 динара пре одласка, и толика сума је била касније исплаћивана месечно, говоре извори Радара. Неко време је сума била умањена, па поново враћена на исти оквир од око 2.000 евра, за оне који су остали у Србији. Наиме, како сазнајемо, неки од Срба из Бањске су већ на путу ка глобалним ратним и поратним зонама, по уговорима са приватним војним компанијама, најчешће на југу Ирака.
„Треба знати да је обезбеђење базе Бондстил код Урошевца још током прве декаде 2000. препуштено приватним компанијама, које су и саме почеле да запошљавају локално становништво са Косова“, говори за Радар Александар Радић, војни аналитичар, везано за први талас одласка косовских Срба у приватне војне компаније у Ираку и Авганистану 2007/8. „Срби са Косова, од којих су неки били касније јавно препознати, радили су првобитно за те приватне фирме које су обезбеђивале Бондстил и ту не постоји ништа необично. Треба разумети да велики број послова, које би пре неколико биолошких генерација радили војници, сада обављају приватне фирме и то је светски тренд. То је створило једно јако велико тржиште радне снаге. У том контексту, поменутим фирмама је лакше да ангажују људе из сиромашнијих земаља, који ће више ценити новац који добију иако добијају мање него они са Запада. Зли језици кажу да многе од тих посредничких фирми у Србији добију солидне паре, а да само мањи део тог новца одлази на плате људима, посебно онима из мањих места, који одлазе на те послове обезбеђења. Сада је пуно таквих послова управо у Ираку где је америчка војска мање присутна, земља је нестабилна и фирме које тамо раде имају повећану потребу за пословима обезбеђења своје инфраструктуре и објеката.“
Људи из акције у Бањској, са привременим пребивалиштем у Рашки, Краљеву и Београду, и даље су на платном списку онога ко их је повео у смртоносну демонстрацију
Док БИА прати фармере, еколошке активисте и студенте, људи који подигну оружану силу на територији централне Србије, а потом изазову инцидент у коме страда четворо људи, остају на слободи, иако српски правосудни систем на затворске казне осуђује и пензионере који баце петарду испред зграде, па исти потом страдају насилно приликом издржавања казне. Срби из Бањске остају на условној слободи у Краљеву и Рашкој, осим оних који су одлучили да се упуте у неизвесне послове обезбеђења на Блиском истоку, бежећи тако из ватре – у врели тигањ.
