Прочитај ми чланакАлександар Вучић и режим Српске напредне странке планира да за предстојеће изборе спусти изборни цензус на три одсто, како би намамио што већи број изборних листа да изађу на изборе, али и како би омогућио да још нека партија осим режимског удружења СНС-СПС, уђе у Скупштину.
На ванредној седници Народне скупштине почетком фебруара биће измењен Закон о избору народних посланика и Закон о локалним изборима, преноси „Политика“. Ако на изборе рецимо изађе три милиона гласача, уместо 150.000 гласова, за пробијање цензуса ће сада бити потребно 90.000 гласова.
Од готово свих опозиционих странака које су се до овог тренутка изјасниле да ће учествовати на парламентарним изборима, једино СПАС Александра Шапића и Милана Стаматовића има шансу да пређе цензус – сматра политиколог Бобан Стојановић, који за Данас анализира шансе за улазак у парламент партија и политичких групација које су најавиле да ће учествовати на предстојећим изборима, као и оних које још увек нису саопштиле дефинитивну одлуку.
СПАС – Здрава Србија
Стојановић сматра да ће коалиција Александра Шапића и Милана Стаматовића највише „гађати“ гласаче Народне странке и покрета Двери, то јест оне међу њима који су расположени да изађу на биралишта.
– Мени делује да Александар Шапић гађа чак и један део гласача Српске напредне странке, као и „старе ДСС-овце“, то јест оне који су били апстиненти на неколико претходних избора, а који су раних двехиљадитих година гласали за Војислава Коштуницу. Реч је о конзервативном и патриотски усмереном делу бирача, али без прелажења границе национализма – каже Стојановић и додаје да СПАС својом појавом покушава да се позиционира као поприлично умерена политичка опција која има јасно наглашену љубав према земљи.
Према његовој оцени, од готово свих опозиционих странака које су се до овог тренутка изјасниле да ће учествовати на парламентарним изборима, једино СПАС Александра Шапића има некакву шансу да пређе цензус.
Метла 2020 (Демократска странка Србије, Група за просперитет Србије, Удружење староседелаца из Краљева, Тим за живот)
Према Стојановићевој оцени, и поред новог младог лидера и промењеног круга људи који воде странку, ДСС још није успела да се позиционира.
– Имају простор за улазак на терен Народне странке кроз умерени, такозвани „салонски национализам“ – наводи Стојановић.
Српска десница
Према Стојановићевом виђењу, странка Мише Вацића рачуна на гласове крајње десно оријентисаних бирача. Међутим, он сматра да Српска десница неће моћи до њих да допре.
– Ни у каквим сновима Српска десница не може да уђе у бирачко тело Двери. Не видим ни простор за ту опцију, пре свега због лика и дела њиховог лидера Мише Вацића. Они су стотину хиљада гласова далеко од цензуса. Ка њима евентуално може да се прелије неки глас Српске радикалне странке, од разочараних бирача који сматрају да СРС премало критикује владајућу странку и Александра Вучића – указује Стојановић.
Војвођански фронт (Лига социјалдемократа Војводине, Војвођанска партија и Демократски савез Хрвата у Војводини)
Према Стојановићевим речима, база гласача коју Лига социјалдемократа Војводине има у покрајини из године у годину опада. Он подсећа да је ЛСВ 2016. године једва ушла у парламент и то у коалицији са ЛДП-ом и СДС-ом.
– Они који су тада веровали у Ненада Чанка као у искреног политичара и особу која се залаже за неке вредности, након ове четири године изгубили су поверење. Они ће вероватно успети да пређу цензус на покрајинским изборима, али на парламентарним веома тешко – предвиђа Стојановић.
Грађански демократски форум
Стојановић оцењује да би ГДФ могао да рачуна на бираче Демократске странке, затим Покрета слободних грађана (за који саговорник Данаса верује да неће учествовати на изборима) и некадашње „беле листиће“.
– Међутим, њихов велики проблем је непрепознатљивост. До резултата који би могао да их уведе у скупштину они би могли да дођу као део неке шире коалиције. Као њиховог потенцијалног савезника видим Либерално-демократску партију. Ипак, то је опет десетинама хиљада гласова далеко од цензуса, чак и при излазности која би пала испод 40 посто – сматра Стојановић.
Покрет слободних грађана
Стојановић верује да су бирачи Покрета слободних грађана подељени по питању бојкота избора. По његовом мишљењу, ако се узме да ПСГ хипотетички има пет одсто подршке, четири процената подржава бојкот, док је један посто чланова и симпатизера за излазак на изборе.
– Они би такође могли да покупе један део бирача Демократске странке, али не бих могао да гарантујем да би добацили до цензуса, управо због те атмосфере која је створена. Морамо имати у виду да је заправо Сергеј Трифуновић тај који носи целокупну подршку. Он је, макар мени, незамислив у изборној кампањи у оваквим околностима. С друге стране, Трифуновић ми делује као неко ко може да носи кампању бојкота, у смислу његове појаве и бунта који он сам по себи производи – истиче Стојановић.
Нова странка
Стојановић оцењује да је Нова странка у сличној ситуацији као Грађански демократски форум, са разликом да Нова има лидера који је изузетно препознатљив.
– Међутим, тај лидер има негативну перцепцију код бирача, па је његова препознатљивост са једне стране предност, а са друге баласт Нове странке. Прилично сам сигуран да ће на крају бојкотовати изборе. Верујем да ће њихова одлука зависити од Покрета слободних грађана. Ако, пак, изађу на изборе, остаће на „природном прагу“ за мањине, то јест на мање од један посто – каже Стојановић.
