Pročitaj mi članakEvropska unija ne može u ovom trenutku od Srbije da traži da prihvati njenu spoljnu politiku, ocenio je emisiji Njuznajt na N1 politički analitičar Dragomir Anđelković komentarišući rezoluciju Evropskog parlamenta.
Он верује да власт игра игру с читавом том причом да би грађанима представила да је под већим притиском него што јесте. А у позадини свега је, према његовом мишљењу, решавање питања Косова на начин како то Западу одговара и двојни преговори који се воде.
Foto: Youtube
Хелена Иванов, истраживачица америчке организације Хенрy Јацксон Социетy, каже да је седење на две столице из перспективе Србије разумно и да и даље има простора да настави то да ради, све док јој не буде речено – сад је крај. А крај ће, према њеној оцени бити, или када се Србији запрети да ће бити укинути преговори о приступању ЕУ или јој се понуди убрзани улазак у Унију.
Додаје да не сматра да је заустављање преговора са ЕУ довољно јак аргумент да Србија уведе санкције Русији, али да би укидање новца из фондова или увођење санкција могло да буде довољно јако за промену рачунице српске спољне политике.
Анђелковић истиче да никаква казна Србији због неувођења санкција није могућа док пет чланица Уније не призна независност Косова.
„Наш је интерес да итекако балансирамо. Имамо економски интерес око енергената, стратешки интерес је подршка Русије око Косова и Дејтона. Друго је питање да ли власт искрено иде тим путем или чека неки трнутак да одступи од тога рачунајући на лично партијске интересе“, рекао је Анђелковић.
Додаје да се појачава кампања против Русије у медијима блиским властима, и да док су раније сви подржавали Москву сада је то половина или трећина медија.
„Вучић се на многа питања о Русији постави негативно. Мислим да се он цењка, полазећи не од националних интереса него личних“, казао је Анђелковић.
Он сматра да међународни изасланици који оличавају моћ кажу више него председник у својим обраћањима, и наводи изјаву Шолеа да је САД битнода Косову откочи евроатлантски пут, што за Анђелковића значи улазак Косова у НАТО.
„То потврђује да се припрема други план – амерички, да је француско-немачки само балон. Да Србија прихвати тај други план, да би тај обавезујући споразум могао да се понуди Шпанији, Словачкој, Грчкој као основ да прихвате улазак Косова и Нато. Можда неке и признају независност. Ствари се иза кулиса не одвијају добро за нас, а оно што се дешава на површини је маркетиншка игра да грађани то не би видели, казао је аналитичар.
Амандман о Вархељију – две муве једним ударцем
Европски парламент је усвојио и амандман о европском комесару за проширење Оливеру Вархељију, у којем се тражи истрага Европске комисије због његовог односа према земљама кандидатима.
За Анђелковића је овај потез ЕП циничан и лицемеран, посебно што иза њега стоји Дејвид Мекалистер. Он подсећа да изјаве Мекалистера после избора 2020. године на којима није учествовала опозиција и када је била најмања излазност, а за које је рекао да су били мање више ок.
„У то време председник Народне партије којој припада Туск честита Вучичу после избора, а сад Мекалистер прозива Вархељија. То нема везе са властима у Србији, ту је примарна мета (премијер Мађарске Виктор) Орбан и то је почетак веће кампање против њега“, оценио је Анђелковић.
Хелена Иванов амандман против Вархељија тумачи као покушај Европског парламента да успостави јединствен фронт против свих оних који одскачу, што је случај са Србијом и Мађарском.
„Србија одскаче када је у питању спољна политика и санкције Русији. С друге стране, Мађарска као чланица је фактор који фрустрира уједињени фронт. Две муве једним ударцем“, рекла је Иванов.
— СРБИН инфо (@srbininfo) January 21, 2023
