Прочитај ми чланак

Вучић никада неће признати да је признао Косово

0

О томе да је притисак на Србију да призна независност Косова све јачи и да, у сусрет предстојећег дијалога Београда и Приштине у Бриселу, 15. јуна, постаје све очигледније да режим Александра Вучића коначно више неће бити у прилици да одуговлачи или одустане од таквог чина, без последица и промене односа ЕУ и САД према његовој власти, сагласни су саговорници Данаса, како из такозваног грађанског и левог, или оног опозиционог спектра који нагиње ка центру, тако и из националистичког и десничарског.

Биљана Стојковић, професорка Универзитета у Београду и чланица Скупштине слободне Србије, оцењује за Данас да о Косову и о папирима које је Вучић потписивао протеклих година, јавност у Србији не зна скоро ништа.

– Ми смо у ситуацији да искључиво распредамо о Вучићевој интерпретацији споразума, докумената, папира, потписа, а да заправо немамо пред собом текстове и договоре. Дакле, за јавност Србије Вучићеви „дипломатски“ послови и дилови јесу тајна. Врло је тешко да се из бесконачних слојева његових самохвалисања, пренемагања, патетичних изјава, а онда херојских флоскула, разабере шта је истина и шта је потписано – истиче Биљана Стојковић.

Како додаје, јасно је, међутим, да се догађаји убрзавају.

– Врло је вероватно да је међународна заједница изгубила стрпљење за Вучићево одуговлачење, а то посебно важи за САД која се значајно реактивирала у овом процесу. Ја немам утисак, а понављам да само о утисцима можемо да говоримо, да ће се овог пута оставити превише степени слободе српским властима за замајавање свих нас. Верујем да се крећемо ка неким одлукама које неће пријати ни Куртију ни Вучићу. Курти ће бити принуђен да одступи од свог тврдог става, а Вучић ће бити присиљен да оде још један корак ка признавању Косова. Није јасна, додуше, форма тог новог споразума и да ли ће се то звати признавање косовске независности или ће се оставити мало простора за другачију интерпретацију у српској јавности – каже наша саговорница.

Сигурна је у то, напомиње она, да Вучић никада неће јасно рећи да је признао независност, али ће тај нови папир, у збиру са свим претходним, управо то значити. Утисак ми је да ће запад толико моћи да изађе у сусрет Вучићу и да ствар не назове правим именом и то вероватно због процене да би експлицитно признање довело до огромног излива националистичког набоја у Србији. Када се таква енергија излије, није баш сасвим јасно да ли Вучићево опсенарство може да је контролише, посебно узимајући у обзир чињеницу да је он сам пумпао такве емоције током читаве своје владавине. Биће свакако занимљиво – закључује Биљана Стојковић.

Назначимо, састанак у Бриселу, 15. јуна, биће први на највишем нивоу од 7. септембра прошле године, када су се састали председници Србије и Косова, Александар Вучић и Абдулах Хоти. Овог пута, Вучића чека сусрет са Албином Куртијем, чији су ставови и очекивања од дијалога далеко конкретнији и значајнији са становишта развоја односно његовог пристанка на учешће у дијалошком процесу. И док Вучић, уочи сусрета у Бриселу, покушава да мање-више спусти лопту истичући, у појмовном смислу – наставак дијалога, Куртијева интерпретација случаја своди се на – или нови почетак разговора или крај једног таквог покушаја успостављања споразума између две државе. Са Запада, истовремено, стижу наговештаји да је потписивање коначног споразума врло близу.

Председник тражи нешто, али неће добити ништа

Према речима Бошка Обрадовића, лидера покрета Двери, „нема сумње да је у току нови притисак на Србију да призна лажну државу Косово“.

– Садашња власт је то и обећала својим западним менторима који су их довели на власт 2012. године. Зато су потписани Бриселски и Вашингтонски споразуми који су кораци ка признању лажне државе Косово. Лично мислим да је Вучић имао и конкретан договор са Тачијем о разграничењу које је немогуће без признања косовске независности. Тај договор је пропао падом Тачија и доласком Куртија , али се очито иза сцене води нови разговори. Запад и Албанци траже другу албанску државу на Балкану и улазак у УН, а то онда води ка њиховом уједињењу у Велику Албанију, што би била велика безбедносна претња за цео регион. Наша власт је по мом мишљењу спремна да дозволи улазак лажне државе Косово у УН, али траже нешто заузврат. Међутим, Запад и Албанци нису спремни ништа да дају и преговори трају. За Српски покрет Двери је овакво трговање делом државне територије и кршење Устава апсолутно неприхватљиво – закључује Бошко Обрадовић.

Статус кво као заједнички интерес

Константин Самофалов из Социјалдемократске странке каже за Данас да Вучић игра свој стандардни игроказ, покушавајући да се представи као фактор стабилности и заинтересована страна за решење косовског питања.

– У реалности, он се ослања на чињеницу да Курти није спреман на суштинске преговоре са Београдом, и поручује западним саговорницима како нерешавање косовског чвора није до њега, већ до Приштине. Статус кво заправо одговара и Вучићу и Куртију, док је резултат Вучићеве скоро десетогодишње власти да Србије на Косову има никад мање, а да његова сервилност западним интересима није резултирала никаквим бољитком за српску заједницу – сматра Самофалов.

Напротив, додаје он, и упркос потписаном Бриселском споразуму, није чак имполементирана ни одредба о формирању Заједнице српских општина, као једне од најважнијих тачака за опстанак Срба.