Прочитај ми чланак

ВУЧИЋ НА СКУПШТИНИ СНВ: Ускоро позив Грабар Китаровићевој да дође у Србију

0

Председник Александар Вучић рекао је обраћајући се на Великој Скупштини Српског народног вијећа у Загребу да ће ускоро упутити позив хрватској председници Колинди Грабар Китаровић да дође у Србију како би се презентовали резултати њеног позива да он посети Хрватску.

„И нећемо се стидети и крити то од српске јавности, већ ћемо тиме да се хвалимо“, навео је председник напомиући да ће то да значи и већу сигурност и бољи живот за Србе у Хрватској.

Вучић се захвалио Србима у Хрватској што чувају огњишта, породице и српско име и презиме.

На почетку се обратио председник СНВ-а Милорад Пуповац који је поручио да односи две земље не смеју бити таоци лоше прошлости и да је у будућности кључан дијалог који ничим не сме бити покварен.

Пуповац је истакао да је велика част што су председници Србије и Хрватске Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић, данас на Скупштини.

Како каже, због свега што су чинили јуче и претходних дана, месеци и што смерају да чине Вучић и Грабар Китаровић завређују поштовање и неупитну подршку Скупштине.

„Односи Србије и Хрватске не смеју бити заробљеници прошлости, посебно не таоци лоше прошлости. Из тог разлога поштујемо напор Вучића и Китаровић да раде тако да та лоша прошлост не управља нама, нашим животима“, поручио је Пуповац.

„Једино нова будућност представља прави избор, смер у грађењу живота и нових односа између Хрвата и Срба“, поруццио је Пуповац и додао да Срби у Хрватској имају пуно разлога да се позивају на своје страдање, али да то није било ни `45 па ни сада.

Бандић: Будимо реални – ово је добар почетак

Скупштини је присуствовао и градоначелник Загреба Милан Бандић, који је истакао да су добри односи између Србије и Хрватске потребни за будућност на балканској ветрометини и захвалио се председници Хрватске Колинди Грабар-Китаровић и председнику Србије Александру Вучићу на почетку интеркултуралног дијалога.

Бандић је нагласио да је прва посета председника Србије „након крвавих 27 година, веома битна, јер је то добар почетак“.

„Будимо реални и одговорни – ово је добар почетак. Хвала председници Хрватске и председнику Србије на доприносу у остварењу права српске националне мањине, као и права свих националних мањина у Загребу и Хрватској“, нагласио је Бандић.

Порфирије: Свађали смо се и мирили, треба да будемо браћа

Митрополит Порфирије је рекао да су Срби и Хрвати упућени једни на друге. „Свађали су се али су се и мирили јер јесу и треба да буду браћа“, рекао је Порфирије.

„Сигуран сам да и овај сусрет два председника заиста јесте једна бања“ рекао је Порфирије упоредивши сусрет Вучића и Грабар Китаровицвх са ставом Шопенхауера да су сусрети – бање.

„Резултати и ефекти боравка у бањи показују се тек накнадно. Сад има много оних који би паразитски хтели да умање значај сусрета и можда се чини да није морало до њега доћи јер ће ефекти бити неповољни. Али сусрет који се десио јесте бања која ће резултате тек показати”, поручио је Порфирије.

Због тога им се захвалио у име свих Срба и свих православних који живе у Хрватској.

Скупштини присуствују и министарке из владе Србије Зорана Михајловић и Јадранка Јоксимовић, бројне личности из јавног и културног живота, црквени достојанственици, амбасадори.

Велика скупштина представља наставак традиције одржавања црквено-народних сабора Срба у Хрватској.

СНВ је ту традицију обновио, у мају 2008, када је окупио више од 1.500 изабраних већника мањинских српских већа из целе Хрватске. Била је то прва скупштина Срба из Хрватске одржана након Другог светског рата.

На данашњој, трећој Великој скупштини СНВ-а окупили су се већници из више општинских, градских и жупанијских већа Срба из целе Хрватске, уз представнике свих других српских организација.

На Скупштини ће бити усвојене изјаве, које ће бити достављене институцијама Републике Хрватске и њеној јавности, те институцијама Републике Србије и релевантним међународним организацијама.

Најславнији и најзначајнији црквено-народни сабор Срба у Хрватској – Мајска скупштина – одржана је у мају 1848. године у Сремским Карловцима. Том је приликом Јосиф Рајачић проглашен патријархом, истакнути су захтеви за политичком слободом и независношћу српског народа, затражен савез са Троједном Краљевином Хрватском, Славонијом и Далмацијом.

Одлуке Мајске скупштине прихватио је тадашњи Хрватски сабор, подсећа се у саопштењу.