Прочитај ми чланак

ВУЧИЋ КАО ТИТО: Балкан ће бити љубоморан на неутралну Србију

0

Какав ће бити положај Србије између Русије и САД? Да ли је она једина преостала земља на Западном Балкану око које ће се за доминантни утицај борити велике силе или она може играти другачију улогу?

Амерички, као и интерес Запада на Балкану јесте да у целини оствари доминантан утицај на целом простору и да све земље по убрзаном поступку инкорпорира у ЕУ и НАТО, сугерише за Спутњик искусни дипломата Владислав Јовановић, а проблем настаје због непопуларности НАТО–а у Србији, као жртви агресије тих земаља.

© AFP 2017/ SAUL LOEB

Традиција Србије од настанка јесте љубоморно чување независности, подсећа Јовановић, и никад није припадала војним савезима сем у одбрамбеним потребама, па ова чињеница за Америку и Запад представља велики хендикеп, јер од ње не могу да очекују послушност као од других земаља Балкана.

И Вашингтон уз Москву и Пекинг

„Због тих слабих улога НАТО–а и далеко јачих улога Русије, пре свега због њене огромне популарности у јавности и капитала који има у историји као традиционалан савезник, америчка очекивања да придобије и Србију у своје редове су веома мала. САД полако почињу да се саживљавају са истином да ће она бити неутрална, вакуум држава на Балкану, с којом ће морати да одржавају односе на најбољи могући начин“, констатује Јовановић за Спутњик.

На основу изјава председника Александра Вучића из Вашингтона могло би се, према Јовановићевом мишљењу, закључити да је остао на досадашњим позицијама Србије, односно да није дозволио да Србија испусти било који од садашњих адута.

Историчар Саша Адамовић каже да је посета председника Вучића Америци и његов сусрет са потпредседником Мајклом Пенсом први сусрет представника Србије са новом америчком администрацијом, јер он, како каже, под таквим контактима не рачуна када у посету региону дођу сенатор Џон Мекејн или службеник Стејт департмента Брајан Хојт Ји.

У том смислу, први сусрет са Трамповом администрацијом за Србију је, сматра Адамовић, изузетно битан, с обзиром да су односи са Кином и Русијом одлични, а са Америком су тапкали у месту. Овај сусрет и не мора у прво време донети неке велике резултате, резонује Адамовић, али је добро ако је заиста обављен у форми разговора без рукавица.

Доиста, какав ће бити положај Србије између Русије и САД? Да ли је она једина преостала земља на Балкану око које ће се за доминантни утицај борити велике силе или она може играти сличну улогу као за време Тита?

Србија је, тумачи Владислав Јовановић, и у отежаној и у привилегованој позицији.

У отежаној, зато што мора непрекидно да се бори за војну неутралност и равнотежу у политичким односима са другим великим силама, а у повољној, зато што Србија на неки начин добија у признању и у ауторитету и код тих великих сила, а и код других балканских земаља, јер показује да је чување независности и суверенитета могуће чак и у тешким условима који данас постоје.

То је, прецизира Јовановић, нешто што је пре плус него минус, али захтева изванредно пажљиво одмерену и добро избалансирану политику равнотеже, која ће бити у интересу очувања независности, а не терен на коме ће нека друга сила моћи да оствари свој доминантни утицај.

Остатак текста прочитајте на: https://rs.sputniknews.com/komentari/201707191111970489-srbija-izmedju-rusije-i-amerika/