Прочитај ми чланак

Вучић и хулигани – пакт који траје годинама

0

Фотографије људи у цивилу који туку окупљене на протесту и приводе их, поново је отворило питање ко су особе које уместо полиције спроводе “ред и закон” по улицама Београда. Овакве слике нису виђене први пут, а тврдње великог дела јавности да је реч организованим навијачким групама иду у прилог увреженом мишљењу да председник Србије Александар Вучић одавно има склопљен пакт са “момцима са трибина”.

Поменути призори са актуелних протеста нису новост. Ово није први пут да се особе сумњивог изгледа и понашања доводе у везу са лидером напредњака, а историја “прљавих” послова који они обављају за режим у Србији датира од доласка Српске напредне странке на власт.

FOTO: Printscreen

Иако нам председник са телевизије и друштвених мрежа претходних дана поручивао како ће се држава обрачунати са хулиганима и показати своју снагу, четири године раније, један други човек, премијер Србије Александар Вучић, говорио је како Србија нема снаге да се уђе у борбу против хулигана. Додуше, оних са трибина фудбалских стадиона.

Стога се стиче оправдани утисак да постоје “наши” и “њихови” навијачи батинаши, где се једини оптужују да покушавају да уруше државни поредак, док га други, под покровитељством власти, бране. “Бранитељи” државе ослобођени су кривице за своја недела у прошлости, а заузврат су спремни да бране националне интересе где год је то режиму потребно.

Тако су они били и присутни и у ноћи између 24. и 25. априла, кад су због капиталног националног пројекта “Београд на води” бранили државне интересе од власника “уџерица”. Они су тада под фантомкама и са бејзбол палицама “дисциплиновали” грађане, а узалудни су били њихови позиви упућени полицији да им притекне у помоћ. Сем описа “комплетни идиоти”, фантоми из Савамале нису сносили никакве санкције за оно што су учинили.

Људи из исте екипе били су присутни и 31. маја 2017. године, кад су обезбеђивали устоличење Вучића на место председника. Грађани који су протестовали, али и новинари који су дошли да извештавају са догађаја, физички су уклањали људи који нису били припадници Министарства унутрашњих послова, а председник Србије до данас није дао адекватно објашњење ко су особе које су тог дана тукле грађане.

Блискост председника Србије са навијачким групама, чији је члан како тврди и сам био, видљива је и на примиру погрдног скандирања Партизанових и Звездиних навијача, где су вође навијача забраниле својим саборцима са трибине да вређају председника. Скандирање је утихнуло, а као један од најзаслужнијих за то наводи се Александар Станковић, звани Сале Мутави, бивши навијач Црвене звезде и члан Партизанове навијаче групе “Јањичари”, који је убијен 2016. године у мафијашком обрачуну у Београду.

Државни посао за вођу “Делија” као награда за лојалност

Грађевниска фирма Ултра коп иза које, према истраживању Инсајдера, стоји вођа навијача Црвене звезде Марко Вучковић звани Комадант, једна је од најозбиљнијих пословних партнера државе. Многи су склони тврдњи да је пословна сарадња са државом, коју је остварила Вучковићева фирма, резултат договора који подразумева “смиривање” навијача са северне трибине.

Према информацијама доступним јавности, Ултра коп је на државним пословима неколико пута био ангажован као подизвођач, а 2018. године добио је прилику да води посао вредан 840 хиљада евра заједно са Електроизградњом, фирмом у власништву Града Београда.

“Једно од највећих државних јавних предузећа – ЕПС расписало је јавну набавку за извођење радова на реконструкцији дела електромреже у Београду, а процењена вредност овог посла била је 100.000.000 динара, односно скоро 850.000 евра. За овај посао, судећи по објављеној документацији, стигла је само једна, заједничка понуда две фирме – једне у власништву Београда, некадашње ЕПС-ове фирме Електроизградња Београд и фирме Ултра коп из Београда. Цена коју је конзорцијум понудио била је тек око 20.000 динара, односно 170 евра, нижа од процењене”, наводи се у тексту Инсајдера.

Против власника Ултра копа, Марко Вучковић, према истраживању Инсајдера, поднето је неколико кривичних пријава, али ниједна од њих није процесуирана или су поступци трајали годинама.

Управо се то десило у једином поступку који је покренут против Марка Вучковића за наношење тешких телесних повреда комшиници Сави Милићевић.

Инцидент се догодио у октобру 2008. у насељу Сењак када му је, према кривичној пријави Полиције, Сава Милићевић пришла и рекла да више не продаје дрогу јер ће у противном позвати полицију. Вучковић је, према пријави, напао жену ударајући је рукама и ногама и том приликом јој нанео тешке телесне повреде.

После два суђења, 2014. Вучковић је првостепеном пресудом осуђен на седам месеци затвора, али је ову пресуду у марту 2015. године Виши суд преиначио у ослобађајућу. Он је ослобођен оптужби за тешке телесне повреде због недостатка доказа.

“Нема довољно доказа којим би се потврдили наводи оптужног акта да је тешко телесно повредио Саву Милићевић, а првостепени суд је своју осуђујућу пресуду базирао само на исказу оштећене” , навео је, између осталог, Суд образлажући укидање осуђујуће пресуде Вучковићу, преноси Инсајдер.

“Пошто је овој власти, пре свега Александру Вучићу, врло битно да контролише навијаче, онда је он, иако мрзи Партизан, преко Новака Недића ступио у конктакт са вођама навијача и договорио се преко тих посредника да им одложи затворе, договорио им је неке послове и превео их на своју страну”, говорио је својевремено Душко Вујошевић, трофејни тренер и бивши председник Југословенског спортског друштва Партизан.

Foto: Printscreen/Facebook

Чини се да неки од послова које је договорио Вучић са навијачима јесте и разбијање демонстрација, што потврђује поступање “цивила” који се обрачунавају са грађанима, а чије поступање више навијачко, а мање полицијско.

Партијски јуршници, парадржавне формације, страначка војска, бројни су називи којима описују људи који у име власти примењују физичку силу. Ко су они, због чега су ангажовани, питања су која се провлаче од њиховог првог “ангажмана”, али владајућа странка и њен председник никада нису дали одговоре. Иако много сматрају да њихово поступање подлеже кривичној одговорности, чини се да је од сваког закона јачи пакт склопљен са шефом државе.