Прочитај ми чланак

Вучић и другосрбијанци – брачни другови из интереса

0

Основна грешка коју праве многи другосрбијански аутори јесте поистовећивање Милошевићевог и Вучићевог режима са патриотизмом.

То је слично као када бисте Равногорски покрет ђенерала Драже Михаиловића, први антифашистички покрет отпора у окупираној Европи у Другом светском рату, поистовећивали са четницима из Булајићевих филмова.

То, дакле, није исто. Не можемо под патриотизам сврстати политичке карикатуре патриотизма оличене у Вуку Драшковићу, Војиславу Шешељу или Драгану Марковићу Палми.

Разумем шта је мотив другосрбијанских аутора да изједначе сваки патриотизам са овим извитоперењима и злоупотребама истинског српског родољубља, али то не може проћи.

Подсећам јавност на то како су другосрбијанци славили сваки Вучићев потез који је водио ка признању лажне државе Косово и како им је Вучић и свако други добар када се одриче свога националног идентитета и интереса, попут Вука Драшковића.

Да се разумемо: и ми из Српског покрета Двери смо против лажног родољубља и лажних родољубаца.

Посебно када се иза бусања у празна патриотска прса крије криминал и корупција, лажне дипломе и плагирани докторати, негативна селекција и заробљене институције, као и гажење слободе, правде и демократије.

Више штете српској националној ствари су нанели ови лажни родољуби од било ког издајника или непријатеља.

Али не дозвољавамо да се под изговором борбе против лажног родољубља врши обрачун са сваким патриотизмом.

Јер постоји и патриотизам са вером, чашћу, поштењем, родољубљем, правдољубивошћу и социјалном солидарношћу.

Много ме је коштала искреност у политици, али не видим други начин да се одупремо свим лажима. Са обе стране политичког спектра.

Лажни родољуби и лажни европејци заправо одлично сарађују и живе на рачун оних других.

Вучићев пинк патриотизам није право родољубље већ политички маркетинг у функцији опстанка на власти по сваку цену. Као што ни другосрбијанство није право европејство већ неокомунистичка србофобија.

А право родољубље је тако нормално у сваком народу и држави у Европи и свету.

И нико се не стиди своје вере, нације и државе нити се са њима обрачунава. Немојте нам потурати Вулина као пример патриотизма да бисте се обрачунавали са српством.

То што Вулин злоупотребљава „српски свет“ – не значи да не постоје Срби у региону и расејању о којима Матица Србија има обавезу да брине.

То што њему слични глуматају патриотизам не значи да не постоје легитимни српски национални и државни интереси које треба да бранимо.

То што су нам разни опскурни и нечасни ликови огадили патриотизам не значи да смемо да се одрекнемо љубави према свом народу и отаџбини.

Управо је највећи јавни интерес спасити истински патриотизам од свих карикатура и злоупотреба лажних патриота и сачувати га од другосрбијанских покушаја да буде укинут као реликт прошлости док је то потпуно нормална и више него актуелна ствар у свим државама света.

Зато треба да волимо српску заставу, химну, језик и писмо, културу и историју, војску и државу, без обзира што ће увек бити оних који ће се заклањати иза патриотске реторике зарад личног и страначког интереса.

Родољубље је старије и важније од сваке власти и партикуларних партијских и властодржачких интереса.

Родољубље је једно од најнормалнијих и најплеменитијих људских осећања и – према дефиницији светосавског национализма о коме пише Николај Велимировић – значи не само љубав према свом народу већ и према другима. За истинског српског патриоту неприхватљиво је чинити злочин или бити нечовек према другом и другачијем јер се то коси са нашим хришћанским погледом на свет.

Не желим да будем већи патриота него што су то један Американац, Рус, Јеврејин, Немац или Француз, али – не замерите – ни мањи од њих.

Србин сам и поносим се тиме, и не дозвољавам да љагу на српски народ бацају ни лажне патриоте ни другосрбијанци који тако синхронизовано играју заједничку игру у којој губи истинско родољубље.

Не заборавимо Пекићеве речи да „као демократе никад не допустимо да будемо увучени у вештачку дилему избора између нације и демократије“. Док лажне патриоте увек гуше демократију под маском националне реторике, лажне демократе би да угуше нацију под маском европске реторике. За памћење и опомену је то.