Прочитај ми чланак

Вучић гура Русију од Србије: Неизвестан долазак Путина у Београд

0

Потписивање споразума Београда и Приштине у Вашингтону, са низом по Русију проблематичних ставки, као и накнадно подсмевање Марије Захарове Александру Вучићу на Инстаграму, само је наставак међусобних чарки Београда и Москве којима сведочимо претходних месеци, па је у овом тренутку неизвесно и да ли ће Владимир Путин у октобру заиста доћи у Београд.

Тензије између Србије и Русије које су више него актуелна тема протеклих месеци шокантан су обрт у односима две државе. Од вековних пријатеља, браће по вери и крви, највећих заштитника Косова и гаранта одбране српских права, Руси су се напрасно претворили у оне који муте воду у Србији.

Низ међусобних провокација

Све је почело у новембру 2019. године када се појавио снимак руског обавештајца Георгија Клебана како даје новац једном српском официру у пензији. Председник Србије Александар Вучић дао је налог Војнобезбедносној агенцији да истражи могућу аферу, у којој руски шпијуни врбују српске агенте. Брзински је одржана седница Савета за националну безбедност, а затим и састанак Вучића са руским амабасадором Александром Боцан Харченком.

“Уверен сам, ја бар тако мислим, да Путин о овоме није био обавештен. Ми смо захвални Русији на ономе што је учинила 2015. године за нас у Савету безбедности УН, али сам данас имао једно питање за амбасадора Боцан-Харченка, а то је – Зашто? Само сам питао зашто, ништа више!”, рекао је Вучић након овог састанка.

Затим је уследила његова посета Москви, која се може описати као у најмању руку млака. После разговора са Владимиром Путином могло се осетити да председник Србије није претерано задовољан ставовима руског колеге. Обраћање јавности прошло је без уобичајеног ентузијазма, што је само најавило низ врло необичних догађаја.

Колико год то звучало невероватно, Русија је оптужена за покушај државног удара у Србији, јер се опет у прорежимским медијима појавила вест да Руси учествују у демонстрацијама против власти у Београду. Тако је 8. јула отказан сусрет Вучића са руским амбасадором Боцан-Харченком. Следећег дана, одговарајући на питање новинара о наводној руској умешаност, Вучић упадљиво избегава да демантује ову могућност. Посланици са листе напредњака, као и заменик градоначелника Београда Весић, оптужили су Русију за опструкцију преговора о КиМ и умешаност у демонстрације. Надовезали су се и насловне стране штампаних медија у којима су руски шпијуни означени као они који подстрекују хаос у Србији.

Анонимна руска држављанка која се појавила на протестима и дала изјаву за медије је проглашена за терористу, а Вучић је затим напао и руску државну телевизију.
Као гром из ведра неба Србију је погодила антируска хистерија, па су реаговали и Боцан Харченко, али и руско Министарство иностраних послова.

Наставак преговора, прст у око Русији

Својеврсан удар на Русију била је и Вучићева одлука да 10. јула у Паризу започне видео преговоре са премијером Косова Авдулахом Хотијем о правно-обавезујућем споразуму на основу модела међусобног признања две Немачке.
Руски Савет безбедности којим преседава Путин издао је саопштење у којем се истиче да се преговори на Балкану морају водити на основу Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244. То је поновио и руски амбасадор у ЕУ, али и Марија Захарова. Након састанка Вучић није спомињао резолуцију 1244.

Затим у јуну у Србију долази министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, који је како је касније рекао српски шеф дипломатије Ивица Дачић био “изразито против тога да се питање Косова реши у Белој кући у септембру, али и да Русија није одушевљена што се дијалог уопште одвија у Бриселу”.

На крају долазимо и до састанка у Вашингтону, са низом тачака у потписаном споразуму који се Русији неће допасти. То је било јасно након што је потпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова, упоредила Вучића са глумицом из “Ниских страсти”, због столице на коју је постављен испред Доналда Трампа – као да је на оптуженичкој клупи.

На крају, али не мање важан, је и текст руског Комерсанта у којем се наводи да споразум из Вашингтона може да има озбиљне геополитичке последице. Како се наводи у тексту московског листа, Београд и Приштина су се формално обавезали да установе економске везе, али то може да има озбиљне геополитичке последице, тако што ће ослабити зависност Србије од руског гаса и обезбедити прикључивање Београда и Приштине систему безбедности на челу са САД.

Анализирајући ове наводе, али и све што се на релацији Београд – Москва дешава протеклих месеци, професор и спољнополитички аналитичар Душан Пророковић каже да се не може игнорисати постојање међусобних чарки, али верује да је све то унапред осмишљено.

“Мени је с обзиром на све чега смо се нагледали у нашој политици, сасвим логично да је Вучићу то био услов за састанак са Трампом. Вероватно је морао на неки начин да се огради од Путина. Исто тако убеђен сам да Путин то све зна, али он има тај асиметричан манир дипломатског наступа, никада не реагује бурно и без доброг промишљања, тако да није било његових реакција. уместо тога, имали смо реакције са средњег нивоа руске политике и јасне поруке да је дошло до благог захлађења”, наводи Пророковић за портал Нова.рс.

Путинова посета под знаком питања

Оцењујући да односи Србије и Русије дефинитивно јесу поремећени, али на неком политичком нивоу, Пророковић је уверен да неће бити неких озбиљних последица по Србију у економском смислу.
“Ми смо чврсто везани уговорима и споразумима, пре свега мислим на оне у вези енергетске безбедности, кредита за финансирање железнице и мислим да ту неће бити неких промена. Са друге стране, у политичком смислу Русима свакако неће пријати ставка споразума везана за снабдевање гасом. Иако се ту нигде не спомиње Турски ток јасно је на шта је Трамп циљао,а поред тога јасно је и да најава изградне пруге Драч – Приштина – Ниш – Софија – Бургас јесте начин да Америка себи обезбеди брзу комуникација америчке војске дуж јадранске границе и тако приђе ближе граници са Русијом. То неће одговарати ни Кинезима, али ни Немцима и уопште Европској унији”, наводи Пророковић.

С тим у вези, наводи саговорник Нова.рс, нико не може са сигурношћу да тврди да ће доћи до билатералног састанка и најављене посете Путина Београду у октобру.

“Вучић је након синоћњег разговора са Лавровим рекао да је то извесно, међутим, Лавров то није рекао, нити је то уопште споменуо у свом саопштењу”, закључује Пророковић.

УКОЛИКО ИМАТЕ ЖЕЉУ ДА ПОДРЖИТЕ РАД ПРОДУКЦИЈЕ „ЦЕНТАР” И РАД ПОРТАЛА „СРБИН.ИНФO”, ДОНАЦИЈЕ МОЖЕТЕ УПЛАТИТИ ПУТЕМ СЛЕДЕЋИХ ЛИНКОВА:

ХВАЛА И БОГ ВАС БЛАГОСЛОВИО!