Вучић ангажовао БИА да унесе раздор међу Србе у ЦГ и склони их Милу с улице?

0

Зашто је Мило Ђукановић изабрао баш Богојављење да се јави након скоро једномесечног одсуства, иако је на улицама државе, чији је председник, најмање петина становништва, остаће као једна од контроверзи у његовој политичкој биографији.

Избор медија преко кога ће се огласити (Танјуг, новинска агенција Србије), прилично је очекиван, и дао је за право заговорницима тезе да се сва ујдурма око Закона о слободи вероисповести у ствари дешава у сарадњи два стара пријатеља Мила Ђукановића и Александра Вучића.

Оно што ниједан није предвидео, а испоставило се као кључни проблем, је реакција верног народа и свештенства у Црној Гори. Од усвајања Закона до данас више је примера како су се Вучић и Ђукановић помагали, у овом, не баш лаком периоду за обојицу. Од Апела 88, преко услуга лажних опозиционара, различитих операција обавештајних служби, па до интервјуа Танјугу.

Оба председника су ушли у изборну годину, и последње што им треба на улици је незадовољан народ. Ђукановићу као потенцијално гласачко тело, Вучићу као подсетник да ништа није предузео док су тај исти народ обесправљивали у Црној Гори.

Двојица председника, осим послова, заједничких саветника и пријатеља, као и омиљених дестинација за одморе, гаје исту нетрпељивост према симболу отпора режимима и у Београду и Подгорици: митрополиту Амфилохију Радовићу, који, показало се, на улице Црне Горе може да изведе више народа него два пријатеља заједно. Стога и не изненађује сила којом оба режима, уз све ресурсе које имају, покушавају да сломију првог у литији!

Извори блиски владајућој гарнитури у Србији тврде да је на операцији „Црна Гора“ ангажована и БИА, која има задатак да полуинформацијама и лажима унесе семе раздора међу окупљени народ и тако га склони с улице. Информације БИА-е пласирају се као лажне вести преко режимских таблоида, али и портала који су у функцији одржавања српског режима и сламања хришћанске побуне у Црној Гори.

У Црној Гори кажу да је само пола енергије и ресурса употребио за помоћ Србима и СПЦ, колико је потрошио да их слуди и разбије, Вучић је код свог пријатеља Ђукановића могао чак да издејствује и неусвајање једног таквог закона, и заштити своје сународнике и Цркву.

Посебна агресивност према СПЦ у Црној Гори и митрополиту Амфилохију од стране званичног Београда уследила је након што је Вучићу поручено да за Бадњи дан не долази у Црну Гору, и да је коначно време да је посети, али као председник Србије у неки други дан. Иако је порука да не долази стигла од верног народа из Црне Горе, Вучићева медијска машинерија је његово одустајање од пута у Црну Гору правдала измишљеним реакцијама црногорских власти на његов долазак, које су у ствари све време ћутале. Али председник на „историјској конференцији за медије“ није могао тек тако да призна да не иде у Црну Гору јер га тамо готово нико сем Мила не жели. А Мило је у то време био у Мајамију.

Вучић, као ни пријатељ му Ђукановић, никада није схватио Српску православну цркву, посебно на њеним јужним границама какве су Косово и Метохија и Црна Гора. Зато непослушни митрополит црногорско приморски Амфилохије Радовић свако мало искочи са насловница српских таблоида, јер газда не може да верује да рецепт по којем дисциплинује своје политичке опоненте код Амфилохија не пије воду. Тражи да му се објасни како након сваког таквог натписа на црногорским улицама у литији буде пар стотина верника више, без сендивича, привремених уговора за посао, без аутобуса. А још му је коалициони партнер Ивица Дачић лепо говорио, не улази у рат са Црквом, тај рат нико није добио!