Прочитај ми чланакНи нова Влада - ни избори, тако укратко изгледа још једна у низу подвала Српске напредне странке којом власт на челу са председником Србије Александром Вучићем покушава да угаси пожар побуне студената и грађана. Изјаве највиших државних званичника показују да режим заправо не планира да направи било какве промене, осим можда за део министара који више не би седели у фотељама у Немањиној 11, а што је најављено још пре велике кризе и протеста.
Премијер Србије Милош Вучевић поднео је оставку 28. јануара у јеку студентских и грађанских протеста. Међутим, његова оставка није потврђена у Народној скупштини ни месец дана касније, јер ни једна седница парламента није одржана већ готово три месеца.
Имајући у виду да Скупштина није потврдила Вучевићеву оставку, рок од 30 дана за формирање нове Владе или раписивања избора није ни почео да тече.
За то време, Ана Брнабић најавила је нову седницу Скупштине, која ће се највероватније одржати 3. или 4. марта.
Међутим, како сада ствари стоје, очекује нас још једна маратонска седница на којој ће посланици власти пролонгирати кључну тачку, односно потврђивање оставке премијера Вучевића.
То је практично најавила И председница Народне Скупштине Ана Брнабић, рекавши да ће посланици прво усвајати законе који ће се наћи на дневном реду, а потом констатовати оставку премијера Милоша Вучевића, чија Влада је предложила те законе.
На питање новинара да ли је логично да се прво констатује оставка премијера, чиме пада Влада, а да се закони онда повуку уместо да се усвајају, Брнабић је одговорила да су у питању „изузетно важни закони“ и да је „бесмислено да прво идемо на оставку и да онда нема ко да брани те законе“.
„Ту је, на пример, закон о јефтиним стамбеним кредитима за младе људе, дакле за све оне који су испод 35 година старости, који је важан за пронаталитетну политику у Србији, за њихово осамостаљивање, за јачу Србију. Тако да ми је потпуно логично да влада која је предложила тај закон Народној скупштини, прво образложи тај закон, да тај закон не касни“, рекла је Брнабић, а пренео званични сајт Српске напредне странке.
Додала је да ће се тада расправљати о предлогу измена и допуна Закона о високом образовању, да ће њега бранити Министарство просвете и Министарство финансија, односно „људи који су са ректорским колегијумима разговарали о том закону“.
Да ће се најпре расправљати о предлозима закона, потврдила је и потпредседница Скупштине Снежана Пауновић.
Због чињенице да редовно пролећено заседање Скупштине траје 90 дана, расправа о оставци Вучевића могла би да буде пролонгирана чак до краја маја.
А шта је са изборима?
Исте вечери када је Милош Вучевић поднео оставку, председник Србије Александар Вучић најавио је могуће изборе као начим за излазак из кризе.
Међутим, да се од сценарија избора у потпуности одустало, показују управо изјаве највиших функционера.
Тако је на свом скупу у Сремској Митровици Вучић између редова провукао информацију да избора неће бити.
„Док сам председник и док се питам прелазне владе неће бити, биће српска влада и изабраће је Народна скупштина и штитиће интересе Србије, а имаће најмање 50 одсто нових министара, али не само министара већ и директора и свих осталих руководилаца по дубини, зато што су нам потребне промене“, рекао је Вучић тада.
Осим тога, и Ана Брнабић је рекла и да ће се након констатовања оставке премијера ићи на формирање нове Владе, не на изборе, а да за сада представници владајуће већине ни на страначком нивоу нису разговарали о новом мандатару.
Тако смо дошли у ситуацију да избора по свему судећи неће бити, а оставка премијера није потврђена, што још једном указује да је по среди режимска подвала којом се покушава угасити дух протеста.
Како сада ствари стоје, Влада Србије није ни у техничком мандату, те ради у пуном капацитету, а промене унутар ње за овај период, премијер Милош Вучевић најавио је још пре шест месеци.
„Природно је да имамо неке пресеке стања да видимо ко је како радио. Праћење резултата рада свакога у влади је лековито. Сви су под политичком лупом и лупом јавности. Ако се неко не бори, мора да буде замењен“, рекао је Вучевић, најављујући реконструкцију Владе.
Судећи по овим најавама, промене унутар Владе поклопиће се са оним што смо већ рамије чули, па се поставља питање чему је служила драматична најава оставке премијера Вучевића у преносу уживо.
Државни удар Ане Брнабић
Коментаришући најаву нове скупштинске седнице, политиколог Цвијетин Миливојевић каже да је Ана Брнабић на последњем заседању извшила државни удар.
„То је школски пример државног удара. Дефиниција државног удара каже да га изводи нека институција система, поништавајући или узурпирајући овлашћења друге институције система. Дакле, она је као председница Народне скупштине, орагнизујући расправу о педесетак тачака дневног реда која није била расправа, сместила све у три и по минута. Она за то време није успела да прочита ни десетину назива тих тачака, а камолих свих закона. Осим тога, неколико посланика било је пријављено у електронском систему, како би учествовали у расправи, она је све то поништила и фактички од тог тренутка у правном и политиколошком смислу ми немамо Скупштину“, каже Миливојевић.
Саговорник Нове додаје да сада заправо имамо само Ану Брнабић која представља институцију председнице Народне Скупштине.
Миливојевић је овај случај упоредио са увођење шестојануарске диктатуре краља Александра Каражоређевића који је тада рекао: „Између мене и мог драгог народа више неће бити посреднике, те због тога укидам Народну скупштину“.
„Из таквог стања заиста излаз није никаква расправа о било чему. Мислим да је од тог тренутка парламентарна опозиција већ требало да буде у некој врсти апсолутне опструкције Народне Скупштине, макар у физичком смислу те речи“, каже Миливојевић.
Саговорник „Нове“ подцртава да је бесмислено свако учествовање на седници 4. марта.
„Скупштина не може да ради, ако је у државном удару. Што се Вучевићеве оставке тиче, ја сам још првог дана рекао да он није поднео оставку. Он је заправо рекао ‘донео сам неопозиву одлуку да подносим оставку. Он није рекао ‘донео сам одлуку да поднесем неопозиву оставку’“, наводи Миливојевић.
