Време је да дивљи градоначелник Шапић поднесе оставку

09:35 27.01.2023.

Градоначелник Београда Александар Шапић купио је 2018. године у близини Трста вилу од 400 квадрата, чија је вредност 820.000 евра. Имајући у виду његову ранију ватерполо каријеру, то можда и не би било чудно, а ни спорно, да је Шапић ову имовину пријавио Агенцији за борбу против корупције. Међутим, није. Иако је у то време био председник општине Нови Београд, дакле, јавни функционер. Уз ону претходну аферу о озакоњењу нелегално грађене виле у Београду, то би било сасвим довољно да градоначелник поднесе оставку или да буде смењен…

Постоји ли макар једна Шапићева вила у вези које нема ништа спорно?

Последње истраживање БИРН-а и недељника Време каже – “тешко”.

Нова прича о градоначелнику Београда почиње бајковитим описом:

“Опичина, приморско сеоце на шумовитој падини удаљено око пет километара од центра Трста, важи за луксузни крај града. Једна од бројних кућа изграђених на брду уздигнутом 325 метара изнад мора, пронашла је у пролеће 2018. године свог новог власника – из Србије. Реч је о градоначелнику Београда Александру Шапићу, који је у време куповине ове луксузне виле, био председник општине Нови Београд”, откривају БИРН и Време.

Како даље наводе, Шапићево власништво над вилом види се у изводу из италијанског катастра, али не и у регистру о имовини и приходима српске Агенције за спречавање корупције, којој су јавни функционери дужни да пријаве све промене имовинског стања.

“Површина ни једне од две непокретности које је овај јавни функционер пријавио агенцији, не одговара површини Шапићеве тршћанске виле. Он је агенцији у последњем извештају из јула прошле године пријавио да поседује два стана – од 150 и 98 квадрата, док је вила у Опичини знатно већа. Из италијанског катастарског документа сазнајемо да Шапићева вила има укупну површину од скоро 400 квадрата. БИРН је дошао и до купопродајног уговора из маја 2018. године у ком пише да је вилу у Опичини Шапић платио 820.000 евра”, наводи се у тексту.

Преварио и италијанске институције

У уговору је записано и да је Шапић у том тренутку имао пребивалиште на једној другој адреси у Трсту, на основу чега је могао да искористи законску могућност пореских бенефиција, у Италији познатијих као олакшице “прва кућа“.

“Италијански адвокат Ливио Нери, члан Удружења за правне студије о имиграцији каже за БИРН да пребивалиште у Италији може добити само странац који живи у месту где се пријавило и који мора показати намеру да тамо остане трајно. То је, каже, и услов да би се користила пореска олакшица за прву кућу. нСамо ових неколико информација отвара већи број питања, а најважнија су два: због чега јавни функционер Шапић није испунио законску обавезу и своју италијанску вилу пријавио Агенцији за спречавање корупције? Друго, по ком основу је Шапић добио пребивалиште у Трсту, будући да је те 2018. године (а и пре тога) живео у Београду и обављао јавни посао председника општине Нови Београд? Да ли је Шапић осим кршења српског закона, преварио и италијанске институције”, пита БИРН.

Тим поводом Златко Минић из Транспарентности Србија за новине “Нова” каже да уколико постоје релевантни докази да је неко купио некретнину у периоду док је обављао неку јавну функцију, та имовина би требало да буде пријављена Агенцији за борбу против корупције.

“Обично се ту поставља и питање порекла новца за ту куповину, поготову ако функционер има плату од око 1.000 евра а купује некретнине од неколико стотина хиљада и више… Ту, међутим, не треба заборавити да је Шапић и пре него што је ушао у политику имао врхунску спортску каријеру и да је био један од најбољих ватерполиста на свету. Ватерполо, истина, није фудбал, али могуће је да је имао неку уштеђевину из тог периода. Свакако, ако није имао шта да крије, требало је да пријави вилу Агенцији, а из Агенције треба да кажу да ли су са тиме упознати”, наводи Минић.

За прикривање предвиђена затворска казна

Адвокат Родољуб Шабић каже да објављене чињенице завређују пажњу, јер по свему судећи градоначелник у Италији има вилу коју није пријавио Агенцији за спречавање корупције.

“Те две чињенице морале би да имају и консеквенце. Према Закону о спречавању корупције свако непријављивање је кажњив прекршај. Уколико је реч о доцњи, казна је од 100.000 до 150.000 динара. Међутим, ако је реч о намери да се имовина прикрије, овај закон то третира као кривично дело, за које је предвиђена казна затвора од шест месеци до пет година. Цео случај требало би да истраже и Агенција и Тужилаштво, али они досад нису показали спремност да се баве оваквим стварима. Сетимо се само Вулинове тетке из Канаде или имовине у Бугарској министра Синише Малог.

Нисмо заборавили Бежанијску косу

Недавно је Шапићу “око врата” висила и афера око једне друге виле. Оне на Бежанијској коси, о којој је такође писао БИРН.

Њихово тадашње истраживање показало је да је градоначелник Београда легализовао нелегално дограђени објекат на Бежанијској коси. Да је рађено по закону, тај објекат требало је да буде срушен, док је Шапић морао да плати новчану казну, а претила му је и казна затвора.

Наиме, општина Нови Београд незаконито је озаконила (легализовала) нелегално дограђени објекат у власништву градоначелника Београда Александра Шапића на Бежанијској коси, иако нису били испуњени законски услови да се тај објекат озакони, показала су документа која је прикупио БИРН.

“Крајем јула ове године, нешто више од месец дана након што је постао градоначелник Београда (20. јуна 2022), Александар Шапић је добио решење општине Нови Београд којим се озакоњује објекат на Бежанијској коси – седмособни стан од 340 квадрата корисне површине (односно, 403 квадрата бруто развијене грађевинске површине). Општина је донела ово решење упркос чињеници да објекат којег је озаконила, у овом облику и овим габаритима није постојао на сателитском снимку Републичког геодетског завода из 2015. године, што је основни предуслов да нелегално изграђени објекти уопште уђу у процедуру за озакоњење, према Закону о озакоњењу објеката”, писао је БИРН.

Нешто слично урадио је Шапић раније и у Улици Лазе Лазаревића, у близини Звечанске, где је изградио вилу од 672 квадрата, без грађевинске дозволе.

Након тога, део опозиције у Скупштини града Београда захтевао је да се закаже седница на којој би се гласало о смени Александар Шапића. Седница је одржана у новембру прошле године, али градоначелник није смењен, јер је за његово разрешење гласало 44 од укупно 110 одборника.