Прочитај ми чланакСмена генерација у Скупштини није се догодила, упркос таласу младих посланика који су махом на листи СНС пронашли пут до највишег законодавног тела у Србији: макар ових 9 посланика и даље "држе банку" у скупштинским клупама.
Неки од њих још деведесетих градили су успешну политичку каријеру, али као у маратону – није битна брзина успона, већ трајање.
Милутин Мркоњић
Мркоњић представља практично заштитни знак српског парламентаризма. Није претеривање: Од 2000. био је савезни посланик у Већу република Савезне скупштине СРЈ; био је посланик и у Скупштини Државне заједнице Србије и Црне Горе; са још два посланика 2005. је иступио из посланичког клуба СПС-а, али је остао у партији и Скупштини; од 2007. је народни посланик СПС-а у Републичком парламенту и потпредседник Скупштине Србије; биран је и 2012, 2014 и 2016, и ево 2020. године. Импозантно.
Верољуб Арсић
Биран је за посланика у Скупштини на листи Српске радикалне странке чак три пута – 2003, 2007. и 2008. године. Септембра 2008. прешао је у посланичку групу “Напред Србијо” коју су основали Томислав Николић и Александар Вучић.
Након избора 2012. године, изабран је за народног посланика и једно време је обављао функцију шефа посланичког клуба СНС-а у Скупштини Србије. Након избора у марту 2014. године поново постаје народни посланик, али овога пута обавља функцију заменика шефа посланичке групе СНС. Биран је и 2016, и ове 2020 године.
Драган Марковић Палма
И Палмина парламентарна кампања сада се може назвати деценијском. На изборима 2000. године изабран је за републичког посланика. Године 2004. оснива странку Јединствена Србија, па на парламентарним изборима 2007. године, улази у коалицију са Демократском странком Србије и Новом Србијом и добија два посланичка места. Јагодина је 2008. године добила статус града, а Марковић постаје први градоначелник. Од 2008. године био је посланик у Скупштини Србије, да би због сукоба интереса септембра 2011. поднео оставку на то место. За посланика је биран опет следећа четири пута – 2012, 2014, 2016 и 2020.
Жарко Обрадовић
Повратак једног од најдуговечнијих социјалиста у скупштинске клупе. Обрадовић је већ крајем деведесетих био на одговорним функцијама у Влади, а од јануара 2001. године био је народни посланик до ступања на положај министра просвете 2008. године. Био је председник и заменик председника посланичког клуба СПС-а у Народној скупштини Србије. Министарска функција омела га је да преломне 2012. године буде изабран за посланика у Народној скупштини, али се на ту функцију враћа 2016. године. Сада је везао други мандат.
Душан Бајатовић
Дугогодишњи директор “Србијагаса”, посланик је у различитим сазивима парламета још од почетка двехиљадитих – мака номинално. Био је посланик и шеф одборничке групе Социјалистичке партије Србије у Скупштини Државне заједнице Србија и Црна Гора (2001.), затим у Народној Скупштини Републике Србије, као и у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине.
Бајатовић је изабран и на овим изборима и члан је (никад мањег) клуба социјалиста у Народној скупштини. Колико ће се у тим клупама појављивати, тешко је рећи.
Александар Југовић
Бивши члан СПО, за народног посланика биран је 2008, 2012. и 2014. године. Од априла 2014. обављао је и функцију председника посланичке групе СПО-ДХСС у Народној скупштини Републике Србије. Југовић је овога пута изабран на листи Александра Вучића, с којим је Драшковићев СПО, уосталом, годинама уназад у некој врсти коалиције.
Балинт Пастор
Иако релативно млад (41 година) и Балинт Пастор (СВМ) полако постаје посланички ветеран. Први пут је за члана Народне скупштине биран још 2007. године, и од тада је преживео све изборе па је данас посланик у – петом мандату!
Драгомир Карић
Након више неуспелих покушаја да стигне до Скупштине, и породица Карић сада већ има сталног представника у парламенту. Ово ће Драгомиру Карићу бити четврти везани мандат у Скупштини.
Марјан Ристичевић
Ристичевић би лако могао бити победник овог “конкурса” најдуговечнијих, с обзиром да се у улози посланика појављивао још и почетком двехиљадитих (премда је 2003. године био искључен из коалиције и одузет му је мандат због нерада). Нови политички живот почиње 2012. године, од када је освојио и четврти мандат за редом.
