Прочитај ми чланак

Власт хапси и застрашује, али грађани не одустају: Два месеца трају протести…

0

Следеће недеље, тачније 28. августа, биће тачно два месеца откако је почела серија протеста широм Србије против рударења литијума. За 1. септембар заказан је нови протест у Београду, испред зграде РТС. Не смирују се ни остали градови у Србији, нити постоји назнака да ће се то десити. Судећи према најавама, постаће само интензивније.

Нови талас демонстрација у Србији изазвала је најава отварања рудника литијума. Протести су организовани у више од 30 градова у Србији, у којима је на улице изашло и по неколико десетина хиљада људи.

Први је одржан у Лозници, 28. јуна. А онда су кренули и други градови, у којима се појавио немали број људи. Поготову узмајући у обзир чињеницу да је лето и да је велики број грађана на годишњим одморима ван земље. Примера ради, према Архиви јавних скупова, само у Ивањици је на протесте 19. августа изашло око 350 људи, што би било једнако скупу од чак 43.000 људи у Београду. У самом Београду, на улицама је 10. августа било више од 100.000 људи.

И ту није крај.

Протесте имамо готово свакодневно у неком граду Србије, а нови у Београду Еко стража је заказала за 1. септембар испред зграде Радио-телевизије Србије у 19 сати.

Активисткиња Еко страже Александра Булатовић рекла је да ће се протестовати испред зграде јавног сервиса због неадекватног извештавања те медијске куће о томе шта се дешава у еко-активизму и шта се све догађа еко-активистима.

“Један од наших захтева биће да нам се омогући да, у програму уживо, говоримо о томе”, истакла је она.

Грађански бунт против литијума очигледно се не смирује, а међу еколошким активистима и политичарима који подржавају протесте, верује се да ће они на јесен бити настављени још јачим интензитетом.

У светлу свих ових догађаја, питали смо социолошкињу Милицу Весковић Анђелковић колико су актуелни протести против Рио Тинта у Србији важни грађанима, и шта је тачно, генерално гледано, одлучујући фактор који утиче на дуготрајност овог таласа масовних скупова.

“Проблематика рударења литијума, с обзиром на то да се ради о процесу који није еколошки верификован, забрињава огроман број грађана Србије без обзира на социјални и образовни статус. Да је дошло до ископавања литијума у некој развијенијој земљи Европске уније са високим еколошким стандардима, наши грађани би били много мање забринути. Овако, све доживљавају као извођење потенцијално опасног биолошког експеримента код нас. То је разлог што је велики број грађана, независно од политичких убеђења за њих заинтересован”, рекла је Весковић Анђелковић за Нову и даље навела:

“Грађани целу ствар доживљавају као витално егзистенцијално питање. То је мотив одласка на протесте, који је придодат природном пориву заштити себе и своје породице. Таква мотивација је гарант дуготрајности протеста. То власт највише и брине, па покушава да у све убаци лажну геополитичку причу и измишља некакву обојену револуцију”.

Ни власт не одустаје

С друге стране, ни власт не посустаје од своје намере, а томе у прилог иде чињеница да је Рио Тинто, упркос томе што је председник Србије Александар Вучић грађанима обећао да рударења неће бити наредне две године, већ расписала огласе за посао. То је јавности обелоданила потпредседница ССП Мариника Тепић.

Судећи према ономе што смо досад видели, изгледа да је пред нама “врућа јесен”.

Подсетимо, опште незадовољство грађана када је реч о литијуму, додатно је подстакнуто одлуком Уставног суда у којој је Уредба о обустављању пројекта Јадар проглашена неуставном, као и посетом немачког канцелара Олафа Шолца Србији, када је потписан Меморандум о разумевању између Србије и ЕУ о партнерству у области одрживих сировина, електричних возила и ланаца производње батерија. Тим меморандумом, Србија је директно добила подршку ЕУ да покрене читаву причу око копања литијума.

Почели су протести, а истовремено је власт кренула у обрачун са еколошким актвистима. На десетине њих приведено је на улици, у својим становима, на аеродрому…

Полиција је 17. августа изненада претресла стан и одузела мобилни телефон Зорани Црнојевић, активисткињи из Вршца, која је у петом месецу трудноће. Још један такав случај испитивања и привођења догодио се истог дана у Врању, када су Драгана Антића, професора географије из Врања и одборника Еколошког устанка полицајци, према његовим речима за Нова.рс, “буквално покупили са улице и убацили у ауто”, а након тога му претресли стан.

Ту није био крај, па је Српска напредна странка након тога издала саопштење у којем тражи да просветна инспекција преиспита његову подобност за рад са ученицима.

Тим поводом, Антић је изјавио следеће:

“Испитивали су ме о томе да ли планирам да организујем протесте и блокаде. Одговорио сам полицајцима да ништа нисам планирао, и да чак нисам ни био на протесту у Врању 10. августа јер сам био на летовању у Грчкој. Рекао сам им да планирам да се појавим на сваком протесту и блокади, али да не планирам да их организујем, ваљда има неко млађи који би то радио. Било их је мало срамота што то раде, ако имају уопште стида. Говорили су ми да се не секирам, да ово ништа није страшно, и да они ово морају да ураде по наређењу и да ће касније да ми претресају стан”, казао је Антић и додао да су га испитивали и о Еко стражи, јер је дан раније поделио њихову објаву у којој се најављују блокаде и протести у септембру.

Због овог и низа сличних случајева привођења широм Србије, организатор протеста из удружења Не дамо Јадар Златко Кокановић рекао је да ко год је учествовао у организацији протеста прошао кроз неки вид прогањања.

„Видели смо да је у задњих месец дана 30, 40 активиста привођено, неки су задржавани по 24 сата, неки и дуже, били су им по кратком поступку одређивани притвори, па су после најављених протеста пуштени на слободу. Очигледно је да власт хоће да пребаци ову еколошку причу и борбу против рударења литијума и бора на политички терен, учитавајући да активисти спремају државни удар;: Свима се на терет ставља рушење уставног поретка, а у суштини ми бранимо уставни поредак јер су они прекршили сва Уставом загарантована права грађана“, рекао је Кокановић.

Упркос свему овоме, чини се да овакве мере власти, уместо да застраше, додатно распирују бунт против литијума.