Pročitaj mi članakŠto se zavetnih Srba tiče, oni dobro znaju ko je ovde Makro(n), a ko je prostitutka
Негативне последице и позитивни помаци
Фото: Председништво Србије
Ових дана сам, као и увек кад се збива нешто озбиљно, разговарао са својим пријатељем, историчаром Милошем Т. Дотакосмо се Макронове посете Србији, и он изнесе следеће тезе:
„Јасни негативни ефекти: убрзава се решење Косметског питања, и то на начин признања нове албанске државе; уступци Србији биће козметички, ако их уопште и буде; уобличава се нова култура сећања на епоху распада Југославије, која ће значити прихватање кривице за рат и злочине, најпре са минималном задршком, потом у потпуности; концепт неограниченог капитализма и превласти финансијске олигархије устоличује се као једини могући облик организације друштва.
Ово су, наравно, старе негативне тенденције, на које смо навикли.
Ипак, постоји и неколико позитивних момената:
– Макрон је јасно истицао патриотизам као позитиван осећај, како код Срба, тако и Француза – то је удар за тоталну (и тоталитарну) културну деконтаминацију која се спроводи у Србији већ скоро 30 година и најављује нова постигнућа (Златко Паковић и представа о Сребреници…);
– Купујемо оружје од Француза и јавно славимо војску, ратништво, култ одбране земље, идеју независности државе и нације (знамо зашто је то тако, која је цена, да је реч о фалсификовању стварности зарад манипулације, али сама та идеја ће да преживи ову власт…)
– Ослонац на минимум српског патриотизма, историје, наслеђа и поноса, поразан је за досадашњу антисрпску агенду;
– До сада није било ни минималног попуштања Србима, све у нашој историји је оцењивано као провинцијално, паланачко, фашистичко и увод у злочине – Макрон се, својим званичним гестовима, одмакао од таквог „наратива“;
– Макрон је непрестано истицао сећања на Први светски рат и Солунски фронт и још пар позитивних примера из културе.“
Оде Тито, а без Романије
Милош ми рече и да је заборав партизанског југословенства као начина повезивања са светом сада већ потпун, јер су Руси изабрали партизански патриотизам српске редакције (Добрица Ћосић) као канал за повезивање са Србијом, а то нити одговара Западу, нити Срби, поготово млади, такву идеју прихватају. Не треба заборавити: Тито је због Алжира код Француза омражен. Уосталом, ко уопште данас подржава сећање на Тита на Западу? Он је, што би рекли Хрвати, завршио у „ропотарници повијести“.
Сада се, вели Милош, поставља кључно питање: која је судбина наших другосрбијанаца ако им одузмемо титоизам?
Они постају непотребни. Ради пацификације Србије, неопходна је нова прича, која ће допустити неку врсту обновљеног, наравно кривотвореног, „НАТО патриотизма“, али не више југокомунистичког, не више титоистичког. Нова компрадорска елита у Србији моћи ће да задржи тај кривотворени патриотизам као легитиман осећај.
Другосрбијанско-југославенско-кроатоцентрична компрадорска елита (паразитски слој „совјетске“ провенијенције преливен из предимензиониране југословенске партијско-бирократске државе у Србију насталу после рата за југословенско наслеђе), остаје на цедилу, јер нико неће да плаћа непрофитабилна предузећа, а они то јесу. У њих су уложене огромне паре, а они нису успели да Србе убеде да су баш они, Срби, апсолутни злочинци, ни да их, ментално и морално, одвоје од Русије: само су изазивали пркос и инаћење код непоправљивих потомака Гаврила Принципа, што је озбиљним играчима на Западу одавно јасно.”
Чему још другосрбијанци?
Милош ме у свом мејлу опомиње:
„Макрон је као места сећања две земље изабрао: гробље бранилаца Београда из 1915; гроб Милунке Савић; споменик захвалности Француској.
Где је ту југословенство и сећање на модернизацијски потенцијал Броза, и његово „Периклово” доба у српској историји? Зашто није поменуо светле гробове Срђе Поповића, Борке Павићевић, лик и дело Ивана Чоловића, редакција другосрбијанских новина и часописа? И каква је корист од њих?
Ако западни разоритељи желе да коначно униште Србе имају војску, економију, мигранте, крволочне суседе, а на власти алаве српске псеудонационалисте. Чему још и другосрбијанци?
Макрон је са Манојловићем цитирао Диса, и опет сећање на Први светски рат. Зашто није цитирао Крлежу, или Радомира Константиновића, када је у питању српско сећање и однос према националном наслеђу? Макрон је имао дуг говор на српском језику, дакле указао му је пажњу и потврдио достојанство. Где су ту тенденције одрицања важности српском језику, као другоразредном облику комуникације?
Макрон је демонстрирао елеганцију, рафинираност, посвећеност својој политици (није важно да ли се слажемо, чињеница је да директно говори шта намерава да уради), енергију, дакле низ презрених буржоаских манира и вредности које је искоренио титоизам на овим просторима.
Овде смо деценијама имали празнословље у политичком говору. Код МАКРОНА РЕЧИ ИМАЈУ ЗНАЧЕЊЕ, ТО ЋЕМО ТЕК ДА ОСЕТИМО НА ПРИМЕРУ КОСМЕТА. Али његове речи су потпуно другачије од свега што се овде сервира као Запад преко другосрбијанских медија. Макрон је истински империјалиста и агент крупног капитала.
Другосрбијанство, југословенство, левичарство, постмодернистичка пренемагања и сличне ствари од прекјуче имају нижу цену на пијаци. Трулу и бајату робу нико неће куповати.“
Да, заиста је занимљиво како је Макрон, који је, као човек Ротшилда и „мулти-култи“ зомби, у својој земљи тврдио да не постоји никаква нарочита француска култура, у Београду глуматао Шарла де Гола. Мислите о томе!
НАТО командант у Београду
Милош додаје и ово:
„Може још свашта да се чита и тумачи… Главнокомандујући НАТО пакта у Европи, генерал Тод Волтерс, Трампов кадар од маја 2019. године, јасно је посетом најавио трасу којом ће СРБИЈА ДА КОРАЧА У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ… Дакле, да корача, зна се за чије интересе. Па и бистрији другосрбијанци, намерни да и даље остану „на линији“, знају одакле ветар дува. Тако је Никола Самарџић исхвалио четничку мисију „Халијард”. Дакле, опет се низ воду пушта партизанско револуционарно југословенство…
До сада смо имали план потпуне деконструкције Србије, а тај вектор неће се брзо поништити.
Минимум који смо добили Макроновом посетом, биће можда и спасоносан за опстанак исто тако минималних националних интереса у будућности.
Ипак, следи озбиљна окупација… У то не треба сумњати“.
Тако мој друг Милош.
Уместо закључка
Један мој млади пријатељ, који је студирао политичке науке на угледном америчком универзитету, током свог боравка у САД срео је човека који се веома дуго бавио нашим простором. Дотични му је најавио кампању за улазак Србије у НАТО. Наш студент је довео у сумњу било какве ефекте такве кампање – од чињенице да нас је НАТО бомбардовао до увида у то да интересе овог војног савеза у нас бране лумени попут Јелене Милић. Американац се благо насмешио и рекао: „Кад та кампања крене, неће бити никакве Јелене Милић.“ То јест, ствар ће бити озбиљније осмишљена, и вештији играчи ће бити у игри. Док су другосрбијанци веровали да се са Дражом и архаичним патриотизмом не може даље од Бањалуке, амерички пропагандисти и њихови домаћи савезници ће, кад за то дође час, показати да се са Дражом може до Вашингтона (одликовао га Труман), или до Париза (дивио му се Де Гол).
Подсећање Срба на њихове везе са Америком (од Пупина до Мире Траиловић – погледајмо спотове које финансира америчка амбасада) као да је увод у ту причу. Још кад се оживе сећања на Дражу, верног савезника САД у Другом светском рату, свашта се може очекивати. Уосталом, већ 2015, потписник ових редова је писао о НАТО четништву као новој манипулацији нашим историјским наслеђем.
А пре десет година, у свом тексту „Светосавље и апокалипса“, писао сам о неминовности НАТО окупације Србије – јер се, одавно, спрема рат против Русије.
Кампања за издају Косова и Косовског завета после Макронове посете добија нови замајац као увод у будућу окупацију, којој претходи замајавање са „НАТО четништвом“ и низом других кривотворења истинског родољубља, оног које се заснива на речи Лазаревој: „Боље је нама у подвигу смрт него са стидом живот“.
А што се заветних Срба тиче, они добро знају ко је овде Макро(н), а ко је проститутка.
ПОМОЗИТЕ РАД СРБИН.ИНФО ДИНАРСКОМ УПЛАТОМ – КЛИКНИТЕ ОВДЕ!
