Pročitaj mi članak

Vladan Vukosavljević: Hapšenje Zlatanovića opasna odluka po demokratiju u Srbiji

0

Ako je verovati medijskim navodima, novinaru D.P. Zlatanoviću se na teret stavlja da je na javnom skupu izjavio: "Ko potpiše-njega ubiše".

Да ли га осим ове изјаве, тужилаштво терети за још неке изречене ставове или извршене радње, није ми за сада познато.

Фото: Принтскрин

Ако нема других спорних ствари, одредити новинару 30 дана притвора само због ове, овако наведене изјаве, погрешна је и опасна одлука за демократију и слободу говора.

Инкриминисана реченица граматички је погрешно склопљена па је последично непрецизна и нејасна.
Глагол „убити“ је у аористу, дакле односи се на прошлост и на неку свршену радњу, па је зато и цела порука у логичком дебалансу. Чак ни разбокорена креативност тужилаштва не може овако изговорене речи да прекомпонује у претњу која се односи на неко будуће чињење. Парадокс је неисправљив.

Такође а и једнако важно је то што се овако изговорен став односи на било ког („ко“) неодређеног субјекта у будућности, који би нешто потписао.

Ту долазимо и до нове значењске и логичке замке у коју тужилаштво са обе ноге упада. „Ко“ потпише „шта“?

Признаницу, предуговор, уговор, договор, споразум, писмо о намерама, меморандум, протокол? Шта би требало да у будућности потпише неки неодређени субјект кога је тај чин већ у прошлости убио?
Осим тога нејасно је и како је страдао (у прошлости) односно како је убијен. Морално, етички, политички, логички, губитком поверења, физички?

Имајући у виду конкретне околности, природу скупа и теме, може се претпоставити да се у ширем смислу, на конфузан начин,  мислило на неку неодређену особу која би у будућности потписала нешто неповољно за државу и народ.

Онда би њу наводно снашло нешто у прошлости, што нас опет одводи право у простор квантних феномена и некаузалности а удаљава од надлежности и капацитета тужилаштва.

Одредити човеку 30 дана притвора за конфузну и парадоксалну опаску, за коју и дете може да установи да се не односи ни на једну конкретну особу већ само на потенцијално неодређено велики број могућих субјеката, погрешна је и забрињавајућа одлука, коју би ваљало исправити док је време.

Такође, остаје нам само да претпоставимо са којом памећу, логиком и ревношћу би тужилаштво и суд поступали да је исту такву наведену реченицу изговорио неко од новинара миљеника западних  амбасада и корифеја другосрбијанштине у овој земљи. Да ли би се због идентичне изјаве у затвору нашли нпр. Теофил Панчић, Зоран Кесић и слични, или би наше предузимљиво и маштовито тужилаштво и суд упали у ледени забран аутоцензуре и на сам помен њихових имена?
Мислимо и о томе…

Владан Вукосављевић, бивши министар културе