Прочитај ми чланакПредседник Србије Александар Вучић на отварању крака ауто-пута кроз Сићевачку клисуру изнео је неумесне податке да је пре изградње ауто-пута на тој деоници у саобраћајним несрећама погинуло више људи него у "омањим ратовима деведесетих". Бројке, пак, показују да је много мање погинулих на свим путевима Србије него у било ком рату 90-тих, а о Сићевачкој клисури да и не говоримо.
Данас славимо 87 километара, дан када је Србија добила Коридор 10. Ово је жила куцавица преко које се одвија саобраћај из Централне Европе ка Бликсом истоку. Замислите какав је ово инжењерски подвиг и колико ће нам значити за животе наших људи, посебно ако имате у виду да смо више људи изгубили у Сићевачкој клисури него у омањем рату који смо имали 1990-тих година. Зато се данас радујем што ће се возити модернијим путем – рекао је, између осталог, председник Србије у једном делу говора на отварању ауто-пута.
Иако није јасно на који тачно рат је мислио, имајући у виду све ратове који су се водили на територији данашње Хрватске, Босне и Херцеговине и Косова и Метохије, број погинулих у оружаним сукобима далеко је већи него укупан број страдалих на свим деоницама путева у Србији у последњих 38 година, а камоли у Сићевачкој клисури.
Према подацима Агенције за безбедност саобраћаја, који су ажурирани у априлу, од 1981. до 2019. године у саобраћајним несрећама, на свим путевима широм СФРЈ, касније Југославије па Србије, погинуло је укупно 44.416 особа.
Имајући у виду да су се за тих 38 година знатно изменила имена и површина наше државе, може се закључити да је само у Србији погинуло знатно мање људи.
У декади од 1991. до 2001. године, када СФРЈ више није постојала, а Савезну Републику Југославију чиниле су Србија и Црна Гора, погинуле су 12.362 особе.
Тренд смањења броја жртава настављен је и у 21. веку. Од 2001. до 2011. године живот је изгубило 8.509 особа, а од 2011. до 2018. на свим путевима у Србији погинуло је 4.205. особа.
Опште је познато да људи највише гину на деоницама Ибарске магистрале, а што се Сићевачке клисуре тиче, било је саобраћајних несрећа и погибија на тој деоници, али не онолико колико председник каже.
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 10, 2019
Према званичним подацима, у рату у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године погинуло је укупно 104.732 особе, од тога 22.779 особа српске националности, било да су у питању војна лица или цивили.
Број погинулих од 1991. до 2018. године (не треба заборавити да је Црна Гора била у саставу Југославије до 2006. године), на свим путевима широм земље износи 25.076. По логици ствари, од тога врло мали број погинуо је у Сићевачкој клисури, иако не постоји тачан податак на сајту Агенције за безбедност саобраћаја.
У рату на Косову и Метохији и НАТО бомбардовању Југославије, према подацима Фонда за хуманитарно право укупно је погинуло 2.197 Срба. Укупно погинулих у саобраћајним несрећама широм Србије и Црне Горе од 1998. до 1999. године је 2.431. Од тога, неупоредиво мање погинулих било је у саобраћајним несрећама у Сићевачкој клисури.
Што се рата на територији Хрватске тиче, према подацима Веритаса, укупно је погинуло нешто више од 7.100 лица српске националности. Број погинулих на путевима широм тадашње државе од 1991. до 1995. године, докле је трајао рат у Хрватској, укупно је 6.985.
Дакле, мање је погинулих у свим саобраћајним несрећама на свим путевима у земљи, него у ратовима у Хрватској. Да ли треба упоређвати страдање на путевима у Сићевачкој клисури са овим подацима?
— СРБИН инфо (@srbininfo) November 11, 2019
Овим поводом обратили смо се Координационом телу за сарадњу са медијима председника како бисмо проверили шта је Вучић желео да поручи овим излагањем и објасни у ком рату је погинуло мање људи него на деоници пута коју је поменуо, али до тренутка када је објављен текст, одговор нисмо добили.
Наравно, није први пут да председник Србије предимензионира ситуације, преувеличава учинак, тако да јавност једва чека да види како ће објаснити говор и ове бројке.
