Прочитај ми чланак

ВИДОВДАН КАО СРПСКА СУДБИНА: Како се ломила историја Србије на данашњи дан

0

Видовдан је за Србе посебан дан, датум митских размера, синоним за велика страдања, али и победе и национална надахнућа. Од Косовског боја, преко Првог светског рата, до данас, Видовдан је остао дубоко усађен у свест народа.

Зато се и уочи овогодишње прославе у Грачаници не може заборавити чињеница да се судбина Срба вековима одређивала, ломила 28. јуна (15. јун по јулијанском календару).

Ево неких најзначајнијих догађаја који су се десили на овај дан:

КОСОВСКИ БОЈ (1389): Ниједан други догађај не симболизује српску историју као битка на Косову. Кроз векове, она прати Србе кроз приче о херојству, жртвовању, опредељењу за царство небеско уместо царства земаљског, о победи и поразу из кога смо се духовно уздигли. Страдање српских бораца на Косову је поистовећено са Христовим страдањем и основним идејама хришћанске вере.

КОНВЕНЦИЈА СРБИЈЕ И АУСТРОУГАРСКЕ (1881): У замену за потпуну економску и спољнополитичку потчињеност Бечу, српска држава и династија Обреновића су као краљевина добиле међународно признату независност. Била је то само најава многих преломних тачака, када је Србија морала да бира између Истока и Запада.

БАЛКАНСКИ РАТ (1913): Само неколико часова по окончању видовданског празновања 28. јуна, Бугари су извели напад на Брегалници, што је био увод у Други балкански рат.

ПРИНЦИП УБИЈА ФЕРДИНАНДА (1914): Долазак аустроугарског престолонаследника у Сарајево на Видовдан требало је да понизи и дисциплинује непослушне Србе у царевини. Ипак, на крилима косовског мита о жртвовању, Гаврило Принцип је убио Фердинанда. Уследило је ново велико српско страдање, али и национално уздигнуће, у које су веровале све генерације од 1389. године.

ВЕРСАЈСКИ СПОРАЗУМ СА НЕМАЧКОМ (1919): Иако се овај догађај сасвим случајно одиграо 28. јуна, на најбољи начин симболизује крај Првог светског рата, с обзиром на то да је рат и почео нападом на Србију.

ВИДОВДАНСКИ УСТАВ СХС (1921): Већ у процесу стварања највишег правног акта будуће Југославије били су видљиви потенцијални политички сукоби, који ће разарати земљу наредних деценија.

ДОНЕТА РЕЗОЛУЦИЈА ИНФОРМБИРОА (1948): Још један Видовдан, када је Србија, тада унутар Југославије, морала да бира између Истока и Запада.

УСПОН МИЛОШЕВИЋА НА ГАЗИМЕСТАНУ (1989): Управо на Видовдан Слободан Милошевић се устоличио у националног вођу и повео Србе у догађаје за које нису били нимало спремни. Милионска маса му је клицала на Газиместану, а вероватно би подржала било кога, ко је на Видовдан те године стао испред њих и обећао им повратак националног идентитета.

СРБИ У ХРВАТСКОЈ (1990): Са намерном симболиком, амандманима на Устав Хрватске, Срби су 28. јуна 1990. престали да буду конститутивни народ ове републике.

ВИДОВДАНСКИ САБОР ОПОЗИЦИЈЕ (1992): Иако у сенци 9. марта, ово су били највећи протести против Милошевића у организацији ДЕПОС-а. Били су и окидач за будуће демонстрације.

МИЛОШЕВИЋ ИСПОРУЧЕН ХАГУ (2001): Тачно 12 година после Газиместана, Милошевић је изручен суду у Хагу. Датум изручења готово да је изазвао више критика него сам догађај. Критичари су се поделили у две групе. Први су га сматрали за национално понижење, а други као потпуно погрешан избор, јер је Милошевићу пружена још једна прилика да поново на Видовдан уђе у историју, „како би се борио против светске неправде“.

ЦРНА ГОРА ПОСТАЈЕ ЧЛАН УН (2006): На Западу се увек труде да симболично понизе противника, па је тако 2006, Црна Гора, Резолуцијом 60/264 Генералне скупштине УН, постала 192. чланица светске организације. Тако је на Видовдан почела и завршила се југословенска прича.

ПРОТЕСТ ИСПРЕД НАРОДНЕ СКУПШТИНЕ (2019): У петак у 18 часова почиње велики протест у Београду на којем ће се затражити да се Косово и Метохија прогласи за српску окупирану територију. Протест организује неколико родољубивих организација, а позвани су сви у којима куца видовданско срце. Догодине у Призрену!

ЛАЗАРЕВЕ КЊИГЕ

Колики је утицај, макар у прошлости, Видовдан имао на Србе, најбоље показују сведочења Османа ефендије, који је оптуживао Карађорђеве устанике 1806. да у рукама стално носе књиге кнеза Лазара и да је он подстрекач буне у њиховом разуму. Видовдан је за државни празник проглашен 1889. године, на 500. годишњицу Косовског боја, када је уприличена и прослава миропомазања краља Александра Обреновића у манастиру Жича. Као национални празник опстао је све до доласка комуниста на власт. Данас је Видовдан пре свега датум када се сећамо оних који су дали живот за Србију.