Прочитај ми чланакСвет се мења под утицајем политичких, демографских, климатских, економских и других околности. Вештачка интелигенција на основу тренутног стања анализирала је и прогнозирала које земље (на списку су биле и признате и непризнате) неће постојати у будућности.
Један од најважнијих фактора који прети опстанку мањих држава и нација јесте демографски пад, сматра вештачка интелигенција. Тај тренд постоји посебно у земљама Источне Европе јер је ниска стопа наталитета и масовно исељавање младих људи па се драстично смањује броја становника.
Бугарска, Летонија и Литванија већ бележе драматичан пад броја грађана, док хиљаде људи одлазе у потрази за бољим животом на Западу. Ови демографски трендови могли би резултирати нестанком или значајним смањењем популација тих земаља у наредним деценијама, сматра вештачка интелигенција.
Глобализација такође игра кључну улогу у смањењу културне разноликости. У свету где се доминантни језици попут енглеског брзо шире, мање етничке заједнице ризикују губитак идентитета. На пример, Баски и Курди суочавају се с изазовима у очувању својих језика и традиција упркос напорима за очување.
За неке нације, претња нестанка није само културне природе. Климатске промене угрожавају опстанак читавих земаља и заједница.
Острвске државе попут Малдива, Тувалуа и Кирибатија већ се суочавају с порастом нивоа мора, што их може присилити на пресељење и губитак територијалног суверенитета. Ове земље, с малим бројем становника и великом рањивошћу на климатске промене, могле би постати „нестали народи“ у дословном смислу.
Политика је још један важан фактор који може довести до скорог и трајног нестанка и као пример, вештачка интелигенција наводи „Косово“.
Поред тога, староседелачке заједнице попут Инуита у Канади или домородаца у Амазонији суочавају се с нестанком због економских интереса, климатских промена и смањења животног простора. Ако политички оквири не буду подржавали очување њихових територија, те заједнице ће нестати или бити асимиловане у шире друштво.
Такође и многи језици су у опасности од изумирања, а то носи са собом могућност нестанка читавих култура. Према тренутним проценама, готово половина светских језика могла би нестати наредних неколико деценија. Мање етничке групе на Балкану, попут Аромуна или Словенаца у Хрватској, суочавају су према мишљењу вештачке интелигенције посебно угрожени јер се увелико „утапају“ у шире друштвене оквире.
„Нестанак нација и етничких група може деловати као далека стварност, али стварност коју доносе климатске промене, глобализација, демографски пад и политичка нестабилност јасно указује на претње с којима се суочавамо. Иако многе нације и народи имају могућности за прилагођавање и очување свог идентитета, кључно је улагати у политику очувања културне разноликости, повећање наталитета, подршку миграцијама и борбу против климатских претњи. Будућност ових народа зависи од наше способности да препознамо и суочимо се с изазовима који стоје пред њима“, наводи вештачка интелигенција.
