Прочитај ми чланак

Весна Веизовић: Космет је Србима почетак и крај

0

„Било би јако погрешно због односа са Приштином закочити европски пут Србије“, изјавио је нико други неко Ивица Дачић, дајући владиним поступцима легитиман изговор за наставак рушења суверенитета и интегритета Републике Србије.

Пре пар дана су пуштени на слободу и Рамуш Харадинај, Идриз Баљај и Љахиј Брахимај. Одлукама Хашког трибунала, њих тројица су ослобођени свих оптужби у недостатку доказа. Након пуштања на слободу и двојице хрватских генерала, неколико дана раније, овај потез Хашког суда био је очекиван и јавност у Србији, ма колико била шокирана оваквим понижавањем од стране међународне заједнице.

Далеко већи шок у јавности је изазвало понашање и ставови владајуће коалиције, која је упркос свакодневним провокацијама од стране и хрватске владе и шиптарских сепаратиста одлучила да ће наставити и са добросуседским односима, који су нам преко потребни (питам се за шта) и са наставком разговора са осведоченим ратним злочинцима који су окупирали нашу јужну покрајину.

Није потребно више ни помињати она силна предизборна обећања и „бусања у јуначка плећа“ напредњака, у оним моментима док су демократе потписивале споразуме са приштинским окупаторима. Ево управо ти напредњаци, јунаци који су некад носили пароле „Косово је срце Србије“, и узвикивали да су демократе издајници који су нам својим уцењивачким одлукама извадили из груди срце, данас настављају тај хирушки захват. А цела Србија као да је у потпуној анестезији.

Изјављујући да ће наставак преговора неминован или се прекида наш пут евроинтеграција у нигде, како је недавно врло добро закључио Петар Искендеров, у сулудом покушају да се власти у Србији отворе очи . Дачић додаје да ће тај пут Србије ка ЕУ бити настављен све до оног момента када буду угрожени национални интереси.

Што води само једном закључку, да по резоновању садашње власти целовитост Србије не спада у националне интересе. Ако очување националног интегритета и суверенитета није основни национални интерес једне озбиљне државе, питање је шта јесте?

Какви су онда њихови интереси ? И за чије интересе се они боре? Уколико већина грађана Србије не жели да се процес евроинтеграција настави, а исто толико , можда и више грађана чије су земље већ чланице ЕУ жели да изађе из уније, каква је то влада, која себе назива националном и још значајније питање у којој години они живе?

Без иједног ваљаног аргумента имали смо навалу врло пристрасних констатација Александра Вучића, сада већ видимо првокласног демагога да нам у скупштини објашњава разлоге због којих Европа нема алтернативу.

Најзначајнији је свакако : НЕЋЕМО ПРЕЖИВЕТИ!
Овакав један бизаран аргумент ставити пред народ, при покушају да му утера страх од немаштине у Србији то више није могуће! Ми више немамо шта да изгубимо самим тим јер ништа и немамо.

Апсурдна је и помисао на идеју да ћемо чекати од Европе да нас нахрани. Зар нисмо довољно горких залогаја појели из њене кухиње па нам сада још фали. Пита ли се ова власт у Србији, због чега је јуче у Словенији на хиљаде демонстраната покушало да запали скупштину, и зашто су Французи већ данима на улици, шта је то са Грцима и Шпанцима, због чега Енглеска излази из Европске уније, а Немачка у Русији тражи стратешког партнера?

Да ли су ти људи начисто полудели поред свих тих благодети Европске уније када дивљају по улици? Један напредњачки војник у својој колумни је закључио да ником није познато зашто људи масовно излазе на улице и страхујући за свој положај и додао да се плаши таквих дешавања у Србији.

Наравно да треба да се плаши, свако онај ко оправдава овакве поступке садашње и прошле власти и свако ко на један овакав перфидан начин покушава да оправда издају наше земље, поклањајући њене територије за које кило брашна или шаку пиринча треба да се плаши и од Бога и од народа.

Али ни ту није крај ове бесциљне власти. Одричући се Косова и Метохије и задужујући ову земљу у још веће кредите код ММФ, истовремено окрећући леђа Русији која нас последњих дана малтене вуче за рукав и шаље последње опомене, пита ли се та власт шта ће бити када се поједе и тај кредит, ако га и добијемо. Који је следећи комад земље планиран за отплату легалним зеленашима код којих је цео свет вечити дужник? Или се пак надају приступном фонду буџета ЕУ ?

У овом тренутку на Косово у Метохији на међулинији су пристигла три пуна аутобуса жандармерије, која обезбеђује изградњу границе (не треба се заваравати са игром речи и ублажавати ова дешавања са лажима, као што они чине називајући границе административним прелазом) између Србије и Косова и Метохије, испуњавајући шиптарским терористима захтеве и легализујући њихова злодела према српском становништву ког се овог тренутка одрекла власт у Београду.

Такође Србија никада није имала већу и јаснију подршку Русије него данас, и никад им јасније није стављала до знања да нам њена подршка није потребна. Зар би био чудан сценарио у ком би на хиљаде људи протествовало по улицама и још више ишло на југ наше земље да брани Србију од српске власти?

То је неминовно и неопходно овој земљи која је економски пропала, поцепана и растрзана, чија је власт јалова и без икаквог циља осим сопственог материјалистичког, са циљем који је у супротности са народном вољом и народним добром.

Питање је само дана и сата када ће се сцене са осталих европских градова, чији народ од беса излази на улице, из досаде јер све има па не зна шта ће од себе, се пренети и на Београд.

„Нисмо ни слутили да ће нас блокирати наша – српска полиција, и да ћемо вероватно и против ње морати да протестујемо, са Албанцима смо лако излазили на крај, са нашима ће бити много теже“.

Ово су речи једног очајног Србина из Лепосавића који је схватио учинак и поруку српске власти. Немојте се заваравати и мислити да не треба да вас се тиче оно што се дешава са нашом земљом, већ мислите о томе шта је следеће и колико може трајати, не народу, већ политичарима онај фамозни фонд од 200 хиљада евра на који они чекају. Претходни су добро напунили своје џепове а ови су тек стигли на власт, очигледно не да помогну народу већ да на рачун наше земље и нашег народа, помогну себи.

Добро се запитао владика Николај: „Ако си богат само оним, што лопови могу украсти и мољци појести, са чим ћеш остати ако лопови збиља украду, и мољци поједу?“

Шта ћемо ми после Космета, када га поједемо и поделимо у пензијама и када мољци на власти изједу то за шта су продали ову земљу? Можемо ли без срца да живимо и без осталих делова тела које ће нам са оваквом килавом власти и они најслабији покидати?

Немојте се заваравати да је на Косову крај наше муке, ако га не одбранимо то ће тек бити почетак! На њему је почело на њему ће се и завршити!

 

(Српски културни клуб)