Прочитај ми чланак

Весић нехотице открио како лажирају бирачке спискове!

0

Заменик градоначелника Београда Горан Весић каже да је са последњим даном априла у Београду вакцинисано 600.727 особа, што према његовом прорачуну износи 43 одсто пунолетне популације главног града. Можда то и не би био проблем да се најпростијом математичком рачуницом из ових бројки не да израчунати да онда у Београду имамо 1.397.039 пунолетних, самим тим и бирача. Уместо званичних 1,6 милиона. И тако нас је Весић увео у још једну мистерију, где је нестало 200.000 Београђана?

Према мишљењу саговорника портала Нова.рс Весић просто не говори истину, те манипулише или бројем вакцинисаних или бирачким списком.

Да се подсетимо, шта је заменик градоначелника тачно рекао.

„У Београду је, закључно са јучерашњим даном, вакцинисано 600.727 особа, што износи 43,2 одсто пунолетне популације нашег града“, објавио је Горан Весић 1. маја на свом званичном Фејсбук профилу и додао:

„Најбољи резултат имамо у популацији између од 65 до 74 године, у којој је вакцинисано 72,77 одсто људи… Просечна старост вакцинисаних људи у Београду је 58,1 године, а од вакцинисаних 54 одсто су жене, а 46 одсто мушкарци“, навео је Весић.

Нешто се ту не слаже.

Уколико би Весићеви подаци били тачни и ако 600.727 грађана чини 43,2 одсто пунолетних грађана, дошли би до податка да у главном граду имамо 1,39 милиона оних са правом гласа. Док се годинама уназад та бројка званично креће око 1,6 милиона.

После цене споменика Стефану Немањи, ево још једне мистерије којом ће грађани Београда морати да се позабаве.

Огроман простор за манипулацију

Овим се питањем бавио и лидер Покрета слободних грађана Павле Грбовић, који сматра да се ради о системској манипулацији пребивалиштем грађана и потенцијално бирачким списком.

„Огромне разлике између, са једне стране, броја оних којима држава исплаћује 30 или 100 евра помоћи и које Весић рачуна у проценат вакцинисаних у Београду и броја уписаних у бирачки списак с друге стране, како на републичким тако и на локалним изборима, указује да се у Србији систематски манипулише пребивалиштем грађана. Невероватно је како држава може брзо и ефикасно да утврди стваран број људи који заиста живи на некој територији када треба нешто да плати, а то исто не може да уради пред изборе“, каже Грбовић за Нова.рс и додаје:

„Од великог је значаја да се ова спорна тема реши из неколико разлога. Прво, отвара се огроман простор за манипулисање гласовима оних са фиктивним пребивалиштем, попут Милорада Додика, или одређеног броја оних који пред изборе пријављују пребивалиште у локалну самоуправу у којој не живе. Друго, наставља се дискриминаторна пракса пасивизације пребивалишта која се спроводи по дискреционој процени и политички мотивисаним одлукама, тако да се у пракси то углавном дешава на југу Србије, у општинама у којима СНС није у власти. На крају, ствара се вештачка слика постојања енормног броја апстинената, док у реалности велики број људи не гласа зато што фактички више не живе у Србији и Србија није центар њихових животних активности, што је дефиниција пребивалишта“, сматра Грбовић.

Тај огроман простор за манипулацију, оцењује даље Грбовић, јесте разлог зашто власт одбија да регулише ова питања, а могла би.

„Раздвајање избора, ажурно вођење пре свега бирачког списка за локалне изборе и омогућавање гласања електронским путем на републичким изборима су потенцијална решења овог проблема“, закључује он.

Весићево непромишљено хвалисање

Са друге стране, члан Градске изборне комисије Зоран Алимпић, сматра да Весић највероватније манипулише бројем вакцинисаних грађана.

„Било би заиста скандалозно да је 200.000 више људи на бирачком списку него што заиста јесте. Логичније ми је да је Весић хтео да преувелича бројке, а није размишљао о томе да ће се неко касније бавити рачуницом. Уверен сам да је ово лажни податак и да је реч само о Весићевом хвалисању“, каже Алимпић за Нова.рс.

Како додаје бирачки списак тражи проверу, али је немогуће да је реч о оволикој разлици.

„Требало би да бирачки списак буде тачан. Министарство за државну управу и локалну самоуправу надлежно је за евиденцију и ажурирање броја бирача, а систем је умрежен са подацима Министарства унутрашњих послова. Иако стоји чињеница да сасвим сигурно постоји неколико десетина хиљада људи који имају пријављено пребивалиште у Београду, а заправо не живе ту, као и да велики број грађана живи у дијаспори, а и даље има пребивалиште у Србији, апсолутно је немогуће да тај број износи 200.000“, закључује Алимпић.