Pročitaj mi članak

Velika analiza drugog kruga izbora u CG: Evo šta će se desiti u nedelju

0

Da bi procjena mogućih rezultata za drugi krug predsjedničkih izbora dobila smisao, prije ostalog mora se uraditi procjena mogućeg broja glasova, makar za jednog od dva kandidata. Slično kao što je bilo u prvom krugu to je mnogo lakše uraditi za predsjedničkog kandidata Đukanovića. Između ostalog, za njega je moguće pratiti trendove kroz više izbornih krugova.

Без обзира на досадашње трендове „преливања“ гласова, из ДПС-а ка ПЕС-у, исто не треба очекивати у значајнијој мјери између два круга. То је прва од претпоставки са којом треба поћи приликом процјене величине бирачког тијела Ђукановића.

foto: printscreen

Генерално, један од основних циљева кампање Ђукановића између два круга јесте „бетонирање“ бирачког тијела. Управо томе служи његов снажан наратив националне и државне угрожености. Чињеница је да онај ко управља општим категоријама страха, има већу могућност контроле бирачког тијела. Оно што се такође мора констатовати јесте чињеница да је једна од највећих тековина 30. августа ’20. године, управо стечена слобода изражавња и изношења сопствених ставова.

Ђукановићева главна битка за бирачко тијело БС

Поред „бетонирања“ постојећег бирачког тијела, кандидат Ђукановић главну битку, између два изборна круга, води за бирачко тијело БС. Оно је традиционално важно за ДПС, не само на овим изборима. Мора се примијетити да је и предсједнички кандидат Милатовић врло фокусиран на ово бирачко тијело, имајући у виду да од свих политичких субјеката ПЕС има највише услова за могућу коалициону сарадњу са странкама које заступају интересе мањинских народа.

Ђукановић је у изборној ноћи, након првог круга, најавио коришћење постојећих „џепова“ и „резервоара“ из којих се могу „захватити“ додатни гласови у другом кругу. Више је него јасно да је мислио на традиционалне потенцијале који се углавном налазе у мањинским народима.

Прије првог круга, поједини аналитичари су тврдили, „гласачи БС ће листом гласати Ђукановића“. Мало више упућени и оне који су пратили дешавања унутар те странке, лако су могли примијетити да то неће бити баш тако. Било је јасно да се њихови гласачи полако „окрећу себи“ и своје интересе почињу да „траже“ без ослонца на ДПС. Између осталог, то се могло наслутити најавом кандидата за предсједника из редова БС. Чак се и у медијима помињало име посланице Струјић-Харбић. Многи су схватили да је за перспективу странке то био добар предлог и јединствена прилика да се странка додатно профилише као суверен политички субјект.

Резултати првог круга показују осјетну апстиненцију традиционалних гласача БС са сталним пребивалиштем у Црној Гори. То се не може тумачити другачије осим незадовољства са одлуком руководства странке да се у првом кругу подржи предсједнички кандидат Ђукановић. Апстиненти из њихових редова, тешко да могу бити мотивисани да се у цијелости појаве на биралиштима у другом кругу. Додатно, разлог томе је и предсједнички кандидат Милатовић који оправдано успијева да у том бирачком тијелу задобије повјерење као грађански кандидата.

Дакле,“резервоар“ домицилних бошњачких гласова није очекивано „издашан“ за ДПС и њиховог кандидата Ђукановића. Напросто, мало је вјероватно да ће гласачи из тог „резервоара“ значајније промијенити мишљење и свој став из првог круга. Како год, тај ресурс у идеалној варијанти не може обезбиједити више од 1.000 гласова за кандидата Ђукановића.

Сасвим је друга прича када се ради о потенцијалним гласачима БС из дијаспоре. Претпоставка је да ће највећи број тих гласача дати глас кандидату Ђукановићу. Досадашња изборна искуства говоре да у најбољем случају тих бирача не може бити више од 4.000.

Из “резервоара“ албанског мањинског народа не више од 1.000 Ђукановићевих бирача
Још један „резервоар“, на који Ђукановић рачуна, налази се међу традиционалним бирачима странака које заступају албански мањински народ. Мањи одзив ових бирача у првом кругу је потпуно очекиван. Једноставно, они нијесу мотивисани за предсједничке изборе. Своје политичке интересе остварују учешћем на парламентарним изборима. У највећој мјери мислим да ће то тако и остати. Како год, Ђукановић не може рачунати у другом кругу на више од 1.000 бирача из тог „резервоара“.

Постоји и још један мањи „резервоар“ за којега мислим да је могућ. То су незадовољни бирачи суверенистичког блока који из различитих разлога нијесу изашли на гладање у првом кругу. Ни тај „резервоар“ није већи од 1.000 бирача.

Ђукановић може очекивати око 40% освојени гласова

Све укупно наведени „резервоари“, не би требали дати више од 7.000 бирача. То укупан број гласова за Ђукановића у другом кругу може подићи на приближно 130.000. Заједно са гласовима кандидаткиње Вуксановић-Станковић из првог круга, које свакако треба приписати Ђукановићу, то укупно износи око 140.000, максимално 143.000 гласова. На излазност од приближно 65%, уз тако остварен резултат, то значи да Ђукановић може очекивати око 40% освојени гласова.

Да не буде заблуде, да би Ђукановић побиједио, уз излазност од 60%, мора освојити најмање 165.000 гласова! То даље значи да му је потребно најмање 42.000 гласова више него у првом кругу, уз претпоставку да 60.000 бирача, који су у првом кругу гласали друге кандидате, није изашло на изборе у другом кругу!

До недеље резултат у процентима се може мијењати у случају веће излазности. Рецимо, у случају излазности од 67%, и претпоставку да је Ђукановић поправио број гласова за 17.000 гласова, његов резултат у процентима слаби на 38% освојених гласова.

Лимитирано бирачко тијело ДПС-а

Имајући у виду слабе коалиционе капацитете ДПС-а, треба рећи да је бирачко тијело Ђукановића поприлично лимитирано. То значи да свака већа излазност искључиво одговара Милатовићу.

Ђукановић је као искусан политичар, сигуран сам, био упознат са чињеницом да је његов потенцијал у првом кругу био између 120.000 и 125.000 гласова. Ако је то тако, поставља се логично питање, који су били његови мотиви да се поново кандидује за предсједника државе? Мислим да одговор лежи у чињеници да је у свим својим анализама као сигурног противника у другом кругу претпостављао кандидата ДФ-а Андрију Мандића.

Ради се о кандидату који је био велики мотив за „суверенистичко“ бирачко тијело, и много мањи мотив за већину осталих бирача у Црној Гори. Претпоставка је да су све калкулације у другом кругу, са противкандидатом Мандићем, радили на излазност око 55%.

Мање више је познато да је пакет аранжман предсједничких и парламентарних избора политичка стратегија која је, не само требала да поврати рејтинг партије, већи и да ДПС врати на власт у Црној Гори. У суштини, предсједнички избори су за ДПС требали бити политички „замајац“ за парламентарне изборе.

Сву изборну стратегију и математику је „покварио“ Милатовић, који се „непланирано“ појавио на пар дана пред изборе. У првом реду, захвљујући грешкама неких политичких субјеката, Црна Гора је добила најбољег могућег противкандидата кандидату Ђукановићу. Иако млад и без већег политичког искуства, чињеница је да Милатовић током досадашње кампање, за оба круга предсједничких избора, није направио ни једну политичку грешку и да историјску шансу врло добро користи.

Од момента када је постало јасно да ће кандидат ПЕС-а бити Милатовић, а посебно после првог круга, секундарни циљ ДПС-а на предсједничким изборима је постао примарни – борба за одржање рејтинга и утицаја партије у политичкој перспективи Црне Горе.

То је могуће направити искључиво уколико ДПС и Ђукановић у Скупштини Црне Горе задрже утицај којега и сада имају. Другим ријечима, ДПС са коалиционим партнерима, мора имати најмање 33 посланика. Када се то претвори у потребан број гласова, уз сличну излазност, опет долазимо приближно до 38% или 140.000 потребних гласова на парламентарним изборима.

Калкулација са бројем посланика у Скупштини Црне Горе се мало усложњава због издвојених бирачких мјеста за партије мањинских народа. Сада постаје и много јасније зашто је додатни утицај на партије мањинских народа јако важан и због чега је један од главих циљева кампање и активности Ђукановића усмјерен ка њима.

Генерално, ови избори превазилазе значај избора за предсједника Црне Горе. Прецизније, од њих у великој мјери зависи стартна позиција ДПС-а и коалиционих партнера на парламентарним изборима, имајући у виду да ће, готово је сигурно, нослилац њихове листе бити Ђукановић. Између осталог он је такву могућност и најавио.

Дакле, што резултат у недељу буде са већом разликом, биће реалнија 3/5 политичка већина у Скупштини Црне Горе. То је могуће искључиво и само уз већу излазност од оне из првог круга и ако Милатовић и његови партнери у другом кругу предсједничких избора искористи своје не мале потенцијале и резерве, који се налазе међу апстинентима из првог круга, готово у свим општинама Црне Горе.

MSc Дејан Абазовић
Савјетник премијера Здравка Кривокапића у 42. влади Црне Горе