Прочитај ми чланак
(Влада РСК)
Београд – Влада Републике Српске Крајине се годинама труди да освести Србе свих вероисповести: муслиманске, католичке и православне и Србе свих завичајних ознака: Македонце, Србијанце, Црногорце, Босанце, Крајишнике, Далматинце, Влахе, Војвођане, Херцеговце, Истране, Дубровчане… али се успех може бележити само малим помацима, јер до потпуног васкрса духа Српства не долази, што, већ увелико, наговештава остварење колонијалног програма о уклањању српског народа на Балкану и присвајање српске културне баштине (Винчанско писмо – основе Цивилизације) другим народима.
Сва зла Српству чини врх Римокатоличке цркве и германске и романске државе Западне Европе – а све у име Хришћанства, мада је римски цар Константин Велики (Србин по рођењу) увео Хришћанство. Римокатоличка цркве и германске и романске државе, у намери сатирања Српства, позивају се на цивилизацијске тековине Запада, мада су Срби са Истока творци првог писма (Винчанског), које је основа развоја Цивилизације.
Само један осврт на историјска збивања у Европи почетком 9. столећа после Христа, упућује на вишемиленијумско узгајање непријатељства Европе према Србима. Тад су Србију напали и Источно Римско Царство (Византија) и Франачко Царство Западне Европе (што се крије у историјској науци), али су Срби успели да се одбране на великом делу неокупиране државе и краљ Крепимир Оштирвојевић је потукао западноевропску војску код Сиска, а затим (829. године) у Истри.
Од времена власти цара Душана Немањића, Ватикан и западноевропске државе су (до данас) прибегле другом начину сатирања Срба и уништавању српских држава – делили су Србе по завичајном и верском обрасцу, намећући им формулу, да Срби нису они који нису православне вере и да Срби нису они који имају завичајна обележја: македонско, црногорско, босанско, дубровачко… те да та имена мора да понесу нова национална (несрпска) имена. На Конгресу Римокатоличке цркве у Загребу, 1900, донесена је одлука, да сви Срби католици на Балкану се имају сматрати Хрватима, итд.
Узгред је Европа Србе превела и у друге нације: шиптарску, румунску, мађарску, бугарску, немачку…
Све те отуђене Србе су Западноевропљани, посебно у Првом и Другом светском рату, покренули да биолошки истребљују преостале (православне) Србе и да разбијају српску државу од 1990. до 1999. године, која се простирала од грчке границе до италијанског града Трста – у коју су биле укључене и земље Србима блиских народа: Словенаца и Хрвата у Загорју. А та држава је имала квалитете (на основу географског положаја, природног богатства и раскршћа путева), које не поседују друге европске државе.
Данас је Васкрс – Христос Васкрсе – Ваистину Васкрсе!
Нека васкрсне и дух српства – и нека се нова покољења отуђених Срба врате свом српском корену, чиме ће се само поносити , а више неће бити могуће да их сотона заводи беспућима, куд је заводио неке од српских предака, који чинише злочине над истородницима – у светским ратовима двадесетог столећа.
