Прочитај ми чланакУ Црној Гори данас није популарно бити Србин, што је тешко схватљив парадокс у држави чије се становништво почетком 20. вијека готово стопроцентно изјашњавало као српско. С намером да унапреди статус Срба, Нова српска демократија иницирала је недавно промјену Устава Црне Горе, износећи четири захтjева.
Изјашњавати се као Србин није пожељно у овдашњој Црној Гори, јер су тако знатно умањене шансе за запослење у државним институцијама, јавној управи, болницама, школама, Универзитету, док се српски језик, који и даље према попису говори највећи проценат популације, систематски протјерује из јавног живота земље.
Нова српска демократија упозорава да „не постоји народ у Европи чија су права тако брутално и неометано гажена као што је случај са српским народом у Црној Гори“.
Функционер „Нове“ Будимир Алексић за Спутњик каже да су из те странке још током јавне расправе за доношење Устава Црне Горе 2006. године тражили да Устав уважи реалност у Црној Гори, да је Црна Гора вишенационална држава у којој не постоји већински народ са више од 50 одсто популације, па је био предлог да два најбројнија народа у Црној Гори — Црногорци и Срби, буду конститутивни народи, а и да сви други народи којих има преко пет одсто у становништву Црне Горе, ако желе, стекну статус конститутивности.
Међутим, према његовим ријечима, њихова „добра намјера и иницијатива тада је одбачена са образложењем да Црна Гора треба да буде грађанска држава“, па је усвојен Устав за који тврди да је дискриминаторски.
„Дискриминаторски је из једноставног разлога што статус српског народа у Уставу Црне Горе није дефинисан. Дакле, Срби су, што се оно каже ни на небу ни на земљи. Немају никакав статус и не постоје у правном поретку Црне Горе, већ су једноставно предмет бруталне политичке, националне, економске и културне дискриминације, сеграгације и обесправљивања“, подвлачи Алексић.
Како истиче, да би се отклонила та аномалија и неприродно стање да један народ који чини трећину становништва земље буде тако брутално дискриминисан, „Нова“ инсистира на промјени Устава, односно на успостављању националне равноправности.
„То подразумијева: уставно-правно дефинисање положаја српског народа као конститутивног, уставно дефинисање српског језика и ћириличног писма као службеног, јер неприродно је да језик који говори већина грађана, а то је српски језик, буде сврстан у категорију језика другога реда, а језик којим говори мањина — јер је мање оних грађана који говоре такозваним црногорским језиком него српским — буде службени језик, а српски другоразредни. Тражимо да се уставно макар изједначи српски језик са такозваним црногорским језиком“, изричит је наш саговорник.
Иницијатива „Нове“ за уставне промјене, како каже Алексић, такође се односи на заштиту ћириличног писма у Црној Гори, то јест на спречавање тоталног потискивања и избацивања ћириличнога писма из јавне употребе, што је тренутно случај.
Као трећи захтјев који Устав, према Алексићу, треба додатно да дефинише, јесте „пропорцијална заступљеност Срба и свих других народа у свим институцијама система у складу са резултатима последњег пописа становништва“.
Такође, четврти и последњи захтјев који обухвата Иницијатива за промјену црногорског Устава, како објашњава Алексић, односи се на „систем специјалних веза са Србијом“.
У „Новој“ су убијеђени да је у „подијељеној Црној Гори то најбољи пут за остварење од стране државе прокламованог мултиетничког склада као врхунског циља коме сви треба да теже“, закључује наш саговорник.
