Прочитај ми чланакБеоград -- На данашњој седници Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине града Београда усвојена иницијатива да се Вудроу Вилсону подигне споменик.
Та иницијатива дошла је од Александра Вучића, у својству грађанина, а усвојена је једногласно.
Споменик у част 28. председника САД требало би да се подигне оквиру Булевара Вудра Вилсона.
Булевар Вудра Вилсона, који ће по свом отварању спајати Карађорђеву улицу, чији настанак је започет још током 19. века, и Булевар војводе Мишића којим доминира комплекс Београдског сајма, који већ носи име Вудра Вилсона и који симболизује континуирани прогрес наше престонице везујући Калемегдан, Савамалу, Савски амфитеатар и Београдски сајам, иницијатор Александар Вучић сматра прикладном локацијом за подизање споменика председнику Вилсону, чији живот и дело су остали упамћени по посвећености миру и просперитету, образложила је део иницијативе Андреа Радуловић, председница Комисије за споменике и називе тргова и улица Скупштине града.
Она је подсетила, саопштио је Беоинфо, да је на четврту годишњицу објаве рата Краљевини Србији од стране Аустроугарског царства, 28. јула 1918. године, председник Вилсон донео проглас обележавања овог дана као „Српског дана” у знак подршке, тада тешко страдалој српској нацији.
Прошло је више од 100 година од када се српска застава завијорила у Белој кући, а у свим црквама прочитан Вилсонов „Проглас о српском народу”, подсетила је Радуловћ.
Подизање споменика Вудру Вилсону представљао би знак захвалности и поштовања живота и дела личности која је вредновала и помагала наш народ током и након Првог светског рата, образложила је Радуловић.
Томас Вудро Вилсон, добитник Нобелове награде за мир, током два мандата на функцији председника Сједињених Америчких Држава, дао је неизмеран допринос установљењу вредности мира и медјународне сарадње.
Чланови Комисије усвојили су и иницијативу Редакције дневних новина „Српски Телеграф” и Миодрага Рогана, академског вајара, за подизање споменика којим се одаје почаст припадницима војске и полиције Србије који су учествовали у борби на караули Кошаре 1999. године.
Идејно решење скулптуре је ауторско дело Миодрага Рогана. Иницијатор предлаже да споменички текст обухвати 108 имена и презимена погинулих бораца. Предлог Урбанистичког завода је да се споменик постави у парк шуми „Бенцио Були” у којој је постављен и споменик хероју Милану Тепићу, образложила је Радуловић.
